"U POSLEDNJIH 50 GODINA JE UMRLO OKO 100 AKTIVNIH FUDBALERA:" Kardiohirurg za Espreso otkriva šta je glavni uzrok!

Usled jakih vrućina, naglih promena temperatura, ali i velikih opterećenja kojima su ljudi izloženi, sve više dolazi do kardiovaskularnih problema, pa na kraju i do smrti. Osim običnih ljudi, od kardiovaskularnih problema boluju i profesionalni sportisti, a razlog je uglavnom srce jer je to najopterećeniji organ kada se upražnjava fizička aktivnost.

Tome u prilog idu sve češći slučajevi smrti sportista u zadnje vreme. Zoran Vorotović, nekadašnji fudbaler Crvene zvezde preminuo je 4. jula u 67. godini, dok je istog dana preminuo i Nugzari Tsurtsumia, svetski šampion iz 2019. godine i to u svojoj 27. godini života.

Povodom ovih nemilih događaja u sportu porazgovarali smo sa poznatim kardiohirurgom profesorom dr. Miljkom Ristićem.

"Uopšte nije retkost da sportisti u različitim granama sporta oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti. Pročitao sam jedan podatak koji je mene blago rečeno zaprepastio. Taj spisak broji blizu 100 preminulih aktivnih fudbalera u poslednjih pedeset godina. Postavlja se pitanje kako je to moguće? Sportista koji želi da se ozbiljno bavi fudbalom ili nekim drugim sportskim aktivnostima mora da prođe sportsko-medicinske preglede. Treba da se vidi kako da se određenom sportisti omogući normalan sportski život, ali bez katastrofalnih posledica po njegovo zdravlje", započinje obrazlaganje kardiohirurg Miljko Ristić.

"Činimi se da je u Fudbalskom savezu Srbije to dosta dobro regulisano. Pregledi se izvode najmanje dva puta godišnje. Postoje spiskovi o tome šta se traži tačno od lekara koji pregledaju fudbalere i daju im dozvolu da li mogu da izađu na teren i igraju bez opasnosti po oštećenje zdravlja. Srce je najopterećeniji organ tokom tih 90 minuta koliko traje utakmica i zato je predviđeno kao obavezno da se najmanje dva puta tokom fudbalskog prvenstva sprovode kardiološki pregledi igrača. Dakle na početku letnje ili jesenje sezone prvenstva, neophodno je da se vrše pregledi poput testa opterećenja, kao i ostali pregledi", tvrdi kardiohirurg.

Kako kaže, jedan od uzroka zbog čega se događaju smrtni slučajevi igrača na samom terenu jeste što nisu bili odrađeni lekarski pregledi ili su bili rađeni od strane nekompetentnih ljudi.

"Ukoliko profesionalni igrač premine na terenu, to ne treba da predstavlja nikakvo iznenađenje, to je samo dokaz da lekarski pregled nije rađen ili da nije rađen na adekvatan način, onako kako treba. U našem zdravstvenom sistemu, dozvolu da se neki sportista može baviti sportom, potpisuje isključivo lekar sportske medicine. Oni svoje odluke donose na osnovu kardioloških i ortopedskih pregleda", kaže kardiohirurg Ristić.

Jedna od grešaka koje su mogle biti kobne, Ristić naglašava da su napravljene tokom svetskog fudbalskog prvenstva u Kataru kada je troje povređenih igrača putovalo na prvenstvo.

"Međutim, primetio sam i očigledne greške koje se prave. Kada se održavalo fudbalsko prvenstvo u Kataru, trojica povređenih reprezentativaca je tada otputovalo, što smatram nedopustivim i smatram da bi u toj situaciji oni morali ostati u zemlji. Sportski savez bi trebao da "pravi" dugoročne igrače koji se bave sportom. Mislim da bi neko morao da snosi odgovornost za to. Trebala bi da postoji komisija koja bi kontrolisala te njihove sportsko-lekarske knjižice i da se prosto vidi koje od njih kompetentan da obavlja taj posao", objašnjava kardiohirurg.

Što se tiče idealne krvne slike koju jedan sportista mora da ima, Ristić naglašava da je neophodna prisutnost gvožđa u organizmu, jer fudbaler ne sme da bude anemičan.

"Oni trebaju da imaju istu krvnu sliku kao i ljudi koji se ne bave sportom. Jako je bitna prisutnost gvožđa, fudbaler ne sme da bude anemičan. Što se tiče gvožđa, važan je parametar od deset do trideset jedinica. Ukoliko je ispod deset, taj sportista ne može da se bavi sportom. Upozoravajući znak je donji prag gvožđa na nekih 11,12 ili 13 jedinica što jasno ukazuje da će fudbaler uskoro izgubiti sposobnost da igra dalje i smanjiće mu se aktivnosti", zaključuje Miljko Ristić.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso/Miloš Dojčinović)