ĆERKA LIDIJE IZ ALEKSANDROVCA JE U POJASU GAZE, POKUŠAVA DA JE IZVUČE: Već nedelju dana ne zna ništa o njoj

Već gotovo mesec dana Lidija Vesić Abbas (57), tehničar za biohemiju iz Aleksandrovca, pokušava da prikupi novac i izvuče kćerku Marijam iz Pojasa Gaze preko turističke agencije, koja je deo "Hala Organi" kompanije.

- Sa Marijam sam se dopisivala pre nedelju dana, kada je poslednji put imala internet. Od tada nemam vesti, ali se nadam da je dobro i da su svi živi - kaže Lidija.

Ona objašnjava da se njena kći našla u centru izraelsko-palestinskog sukoba, jer joj je otac Palestinac. U Palestinu su se sa dvoje dece odselili posle bombardovanja Jugoslavije 1999. Ćerka je imala ozbiljnih zdravstvenih problema i nije joj odgovarala klima u Srbiji. Otišli su u Gazu i ispostavilo se da je blizina mora lekovita za Marijam. Od tada živi tamo, gde ju je zatekao i najnoviji sukob.

- Telefonska i internet komunikacija su bili onemogućeni, pa sam u početku pokušavala da dobijem informacije da li su uopšte živi - kaže Lidija.

- Petnaestak dana od početka ratnih operacija Maja se javila. Rekla sam da ću podneti zahtev za njihovu evakuaciju, odgovorila je da rat neće trajati dugo i da se uskoro vidimo. Živeli su u Nuseiratu, na jugu Gaze. Poslednjeg dana prošle godine Nuseirat, Kanjunes i Der Balah žestoko su granatirani, njihova zgrada je srušena i pod kišom granata i metaka kreću ka Rafi. Maja se ne žali i ne traži pomoć dok ne dođe u bezizlaznu situaciju, što je povlačenje u Rafu predstavljalo. Sa jedne strane su izraelske snage, a sa druge Egipat, koji je podigao zid od tri metra.

Majina sloboda košta 7.000 dolara

- U ovom trenutku Majina sloboda košta 7.000 dolara. Nažalost, bez pomoći mog naroda, ne mogu da obezbedim tu sumu - kaže Lidija.

Lidijina porodica našla se u "sendviču", u šatoru, bez vode, struje i hrane, spavajući u blatu. Marijam je tako provela dva i po meseca. Komunikacija s majkom je bila otežana.

- Kada su u Rafi shvatili u kom smeru se odvijaju ratne operacije, Marijam je rekla da se više ne oseća bezbednom i da hoće u Srbiju. Tada kreće moja "borba" za njenu evakuaciju. Između Srbije i Palestine ne postoji ugovor o dvojnom državljanstvu, a ona je rođena u Beogradu i srpskog državljanstva se nikad nije odrekla. Iako Srpkinja, Gazu nije mogla da napusti bez saglasnosti vlasti u Izraelu. Srbija je učinila sve kako bi Marijam bila evakuisana. Duže od mesec dana je čekano na odobrenje za njenu evakuaciju, a u međuvremenu, s obzirom na to da se čekala još jedna ofanziva, uspela je da se izvuče iz obruča i vrati do logora Al Mogazi, u kuću babe po ocu. Uz mnogo diplomatskih urgencija, dobila je dozvolu za evakuaciju 20. marta ove godine, u devet ujutro. Nažalost, ni MSP Srbije, ni ja nismo mogli da stupimo s njom u kontakt, pa je za evakuaciju saznala prekasno, tek 20. marta u 23.30, kada se pojavio internet signal. Ljudi iz ambasade su je čekali na prelazu do 16 sati.

Da bi u Rafi napunila bateriju telefona, Marijam je morala da pešači tri kilometra do bolnice, koja je imala struju. Ali, ni odatle nije mogla odmah da pošalje poruku, već je onda morala da pređe na drugu stranu, do brisanog prostora, gde je mogla da "uhvati signal" i javi se.

U međuvremenu Lidija saznaje da Marijam ne može da putuje sama, već u društvu muškog srodnika. O svemu je obavestila našu ambasadu u Egiptu i Srbija joj je opet izašla u susret, pa jedan od braće, za koje je poslala garantno pismo, dobija vizu C iz humanitarnih razloga. Međutim, opet je potrebna dozvola za izlaz izraelskih vlasti, koja, i pored diplomatskih urgencija, nije stigla.

Saznala je i da turistička agencija "Hala" organizuje izlazak iz Gaze uz obezbeđene dozvole. Do sada je sa njima Gazu napustilo oko milion i po ljudi.

Bonus video:

(Espreso / Novosti / V. Crnjanski Spasojević / Prenela: A.P)