"MI KOD AERODROMA U TEL AVIVU, POČINJE GRANATIRANJE": Gradonačelnik Leskovca opisao DRAMU Srba u Izraelu!

Poleće sinoć naš avion Er Srbije sa aerodroma u Tel Avivu, a posle nekoliko minuta dobijam informaciju da je počelo granatiranje aerodroma. Ćutim, nisam hteo da podelim tu informaciju sa ostalim putnicima u avionu, nastala bi panika. Znate, i kad ste na nebu verovatnoća je da vas pogodi jedna od tih raketa, započinje ispovest za Kurir gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, koji je sa grupom naših hodočasnika, među kojima su bili i sveštenici, bio neposredni svedok ratnih dešavanja u Izraelu.

Cvetanović opisuje i kroz šta su sve ljudi iz njegove grupe, ali i ostali Srbi koji su na aerodromu u Tel Avivu proveli u improvizovanom skloništu više od 24 sata, prošli tokom sedam dana boravka u Izraelu, gde su se poslednja dva, od sedam dana koliko su u toj zemlji proveli, ratni sukobi.

- Pre sedam dana nas oko osamdesetak hodočasnika, uglavnom sa juga Srbije, krenuli smo s vladikom Arsenijem da posetimo Svetu zemlju. Otprilike, prvih pet dana je sve išlo po planu, posetili smo sve hrišćanske hramove, da bismo tog dana, kad je trebalo da krenemo za Srbiju, čuli veliki broj eksplozija. Vidimo sa strane kako padaju granate i kako se gusti dim širi ka nebu i onda smo dobili saznanja da je Palestina napala Izrael i da se vode intenzivne borbe. Bili smo smešteni u Palestini i svakog dana smo prelazili tu granicu koju kontrolišu Izraelci...Sada nam je bio cilj da jedna grupa vladika krene ka Egiptu da nastavi to sveto putovanje, a mi da se vratimo u našu lepu Srbiju. I mi smo triput pokušali na tri granična prelaza da pređemo iz Palestine ka Izraelu da bismo došli do aerodroma, ali tri prelaza su već bila zatvorena. Nekako smo uspeli na četvrtom prelazu da pređemo - priča nam Cvetanović.

I tu, kako nastavlja, počinje drama.

- Bilo nas je tada oko 50 - 55 u autobusu ka aerodromu. Pisalo je da je tada aerodrom u Tel Avivu još u funkciji. Međutim, već na tom putu smo dobili informacije da je aerodrom zatvoren, ali su nam rekli da je aerodrom ipak najbezbednije mesto, koje je zaštićeno. I onog trenutka kad je autobus stigao, tad je počelo granatiranje tu pored aerodroma. Čule su se granate, gusti dim se video...Većina je istrčala iz autobusa i tu našla neki zaklon. Jer to deluje stravično, te eksplozije. Bilo je tu i panike. Znate, tu su bili mladi momci, njih desetak, koji su na petoj godini srednje škole, Bogoslovije u Nišu. To su mlada deca, vredna, ineligentna, ali deca koja nisu služila vojsku, za njih je to ipak bilo strašno. Za razliku od nas starijih koji smo bili u vojsci, na ratištima i doživeli bombardovanje, to je za njih bilo zaista strašno. Nije to prijatno, imate i starije ljude, bolesne, koji primaju terapiju, a imate i te mlade pred kojima je tek život, pa imate tu potrebu da im se nađete, da ih utešite, zaštitite savetima - u dahu nam priča Cvetanović i dodaje:

- Kad smo se vratili u autobus, onda je ta njihova, pretpostavljam civilna zaštita, brzo su reagovala i rekli su nam da uđemo od prostora perona van samog aerodroma u zgradu aerodroma i da dođemo dole u te podzemne prolaze, u niže nivoe. Tu ste opet bezbedniji.

Cvetanović kaže i da su na aerodromu proveli oko 24 sata.

- Naš avion, iz jedne privatne kompanije, bio je otkazan. Videli smo da su skoro svi letovi otkazani. Možda je neki let išao prema SAD, ali svi ostatali su bili otkazani, osim Er Srbije. Koliko sam ja mogao da vidim, Er Srbija je jedna od retkih kompanija koja je dala i te vanredne letove, gde treba da dobijete određena odobrenja. Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić su to promptno završili i u najkraćem mogućem roku evakuisali ljude. Tamo je bilo puno naših ljudi koji žive u Izraelu, tu su bile male bebe koje nemaju ni godinu dana, roditelji sa više dece, tako da to uopšte nije bilo prijatno i za njih.

Cvetanović objašnjava i gde su tačno boravili na aerodromu čekajući evakuaciju.

- Mi nismo boravili na onom delu aerodroma gde je fri šop ili oni restoranoi, već na onom ulaznom delu. Imali smo tu neka dva kioska...Kad vam kažu informaciju da deca nisu imala da jedu i da piju, pa to apsolutno nije tačno. Lično ja, a i mnogi putnici koji su bili tu, hodočasnici, prilazili smo toj deci i pitali ih treba li im novac, treba li nešto da im se kupi...Nisam siguran da li je to ambasada obezbedila ili ko, ali više puta su dolazoli sokovi, sendviči, kiflice...Tako da, niko nije bio gladan, Mada, iskreno rečeno, nikom i nije bilo do hrane. Deci je bilo neprijatno kada pročitaju u nekim medijima da nije bilo hrane, a znaju da to nije tačno. Dobro je da smo uspeli u tome da grupa bude kompaktna, da ne bude panike, da se međusobno komunicira...A s druge strane, nije prijatno kad te slike gde se spava po stolicama odu u etar preko medija i onda se roditelji uplaše, braća, sestre..I to deluje malo i drastičnije nego što je u realnosti bilo.

Gradonačelnik Leskovca podseća i na trenutke sinoćne evakuacije.

- Čuli ste i sami, petnaest minuta pošto je avion poleteo počelo je granatiranje tog aerodroma. Znate, kad ste u ratnoj zoni, nikad niste sigurni kad šta može da se desi. Ja sam imao informaciju da je bilo granatiranja brzo po poletanju, ali nisam delio sa ostalima da ne bi bilo panike. I kad ste na nebu verovatnoća je da vas pogodi jedna od tih raketa.

Ipak, ulazak u avion za naše ljude bio je veliko olakšanje, ako da su već stigli u Srbiju.

- Sima nam je laknulo. Tu su bili i predstavnici Vlade Srbije i evo sad malo i lično da kažem, pilot je bio iz Leskovca, pa i to vam daje neku sigurnost i osećate se kao da ste već u svojoj kući. Vi ne možete da shvatite kolika je sreća i olakšanje bilo, i zadovoljstvo, kao da ste već u Srbiji kad ste ušli u avion Er Srbija. Kao da ste van svih opasnosti, taj plasibo efekat, psihički - kaže Cvetanović.

Cvetanović kaže i da je na put sa grupom hodočasnika išao privatno, o svom trošku.

- Svojevremeno sam, 2017. godine, dobio orden Svetog Save za određene aktivbnosti prema Crkvi. Moji su '89. bili donatori crkve Svetog Save još u ono vreme kao privatnici i privrednici i prosto smo vaspitani u tom duhu. I nikada nisam išao do Svete zemlje.

I baš sada nađoste da odete, a onda poče i rat? Pitamo ga. A nadovezuje se i pitanje, šta mu tada prolazi kroz glavu.

- Lično, pomislio sam da su to božja iskušenja. Znate, u životu imate prepreke i te prepreke sklanjate i dođete do određenog cilja. I smatrao sam - eto, bog nama daje iskušenja da nekada vidimo da li smo u duši čisti i da li smo zaista krenuli na taj sveti put čistih misli, sa željom da prođemo tu neku golgotu. Ja sam lično tako doživeo.

Gradonačelnik Leskovca kaže i da u toj nedaći koja ih je snašla, osetilo se duh zajedništva, sloge...

- Ono što sam čuo i od te dece ove je da nikad nisu bili kompakniji i složniji, da su bili potpuno bliski, da su razmenjivali sve ono što treba - od te hrane, pića...Nije džabe parola - "samo sloga Srbina spasava." U nesreći se ljudi nekako slože, nema tu negativne misli i emocije, a dominira ta ljubav, zaštita i pozitivna energija - kaže Cvetanović.

Dodaje i da su, prema njegovom mišljenju, u mnogo većoj panici bili ljudi u Srbiji, njihove porodice, prijatelji.

- Jer oni uvek pođu od najgoreg. Oni vide one stravične slike gde mi nismo akteri. Mi to, hvala bogu, ne doživljavamo, mi to vidimo samo preko medija.

Cvetanović se osvrnuo i na pošalice na njegov račun zbog fotografija brčkanja u Mrtvom moru, koje su osvanule na društvenim mrežama.

- Mi smo imali 15 minuta da to more posetimo, ne možemo ni da budemo više tu, jer je na kilogram vode kilogram i sedamsto grama soli. Kažu, lekovito...Dobro, možda je i lekovito...Prosto, ako ste tu, ne treba da se odvajate od tih ostalih. E sad, verovatmo sam ja intersantan zbog pozicije i zbog indeksa telesne mase, pa im je to zanimljivo, ali ne zameram. Vi ste uvek kao javna ličnost na meti kritika, nekad su opravdane, nekad neopravdane. Ali, ti ljudi koji su gledali to sa nekom pošalicom, kad je bilo gusto, uvek su tražili od mene neku reč stabilnosti i komunikaciju sa vladom Srbije. Konkretno, bio sam sa ministrom Nikolom Selakovićem na vezi, koji nas je i dočekao na aerodromu i kome se zahvaljujem. Kad sam došao zvao me i predsednik Srbije Vučić, kome takođe velika zahvalnost za sve što je učinio za naše ljude i što će činiti i u buduće.

Bonus video:

(Espreso / Kurir.rs/ J. V.)