školovanje
SLEDEĆE GODINE VELIKA PROBA DRŽAVNE MATURE: Evo koji datum je u pitanju!
Škola 40, prijemni 60 bodova
Budući brucoši na većini fakulteta mogli su da konkurišu do subote 22. juna, i da se prijave za polaganje prijemnih ispita koji će, na najvećem Beogradskom univerzitetu biti na programu od 24. do 28. juna. Kao i prethodnih godina biće i onih koji će konkurisati na dva, tri, pa čak i četiri različita fakulteta.
Nije tajna da od teme državne mature nadležni beže na skoro svim nivoima uz poruku da trenutno ima aktuelnijih i važnijih stvari. A to potvrđuje i činjenica da ove godine, na primer, nismo imali organizovanu probu velike mature kao što je to bio slučaj 2023. kada je ovaj projekat poslednji put odložen i to za jun 2026. godine.
Da nije došlo do tog odlaganja ovih dana bismo imali premijerno izdanje velike ili državne mature, koja je decenijama unazad najavljivana kao svojevrsna zamena za prijemne ispite na fakultetima.
Antić: Ne verujem da će zaživeti
Kako za “Blic” kaže Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, “opravdana je sumnja da ce išta biti od državne mature”.
Pored te mature, veliki broj fakulteta traži prijemi ispit plus. To su tehnički fakulteti, fizika, medicina, ETF, građevina, arhitektura. Takvi fakulteti predviđaju da ih učenici upisuju uz bukvalno duple prijemne, jer bi polagali i državnu maturu, i prijemni na tim fakultetima. To je veliko opterećenje za decu, i iz tih razloga ja ne vidim da li će to uopšte biti realizovano. Lično verujem da od toga neće biti ništa, to je kao igra gluvih telefona, svi se pozivaju na autonomiju i da najbolje znaju šta da urade, a od državne mature nema ništa - rekao je za “Blic” Milorad Antić.
Kovačević: Nepoverenje fakulteta
Branko Kovačević, bivši rektor Univerziteta u Beogradu, ocenio je za “Blic” da su “državne mature odložene jer je veliko nepoverenje fakulteta u kvalitet školstva”.
- Fakulteti se boje da deca neće pokazati dobra znanja i zato žele da imaju dodatne provere. Mislim da bi deca bila oštećena uvođenjem državne mature. Vidimo i sami kako prolazimo na PISA testovima, deca se ne snalaze, gruvaju i uče svašta. Deca danas uče u osnovnim školama ono što se nekada učilo u gimnaziji. To sve mora da se dovede u red. Obrazovanje je sistem u kojem, da biste videli rezultate, morate 10 godina da radite - ocenio je Kovačević za “Blic”.
Prema rečima nekadašnjeg rektora Kovačevića, kada je postojala državna matura u nekadašnjoj Jugoslaviji, određeni fakulteti zahtevali su od učenika da polažu dodatne testove, pa je tako i on bio među maturantima koji su pored državne mature za ETF polagali i prijemni.
Naredna proba tek u junu 2025.
Za to vreme iz Ministarstva prosvete najavljuju da će za godinu dana biti održana nova proba velike mature.
- Od 2. do 6. juna 2025. godine, u srednjim školama će se realizovati aktivnosti u vezi sa probnom maturom. Učenici trećeg razreda obrazovnih programa i profila u četvorogodišnjem trajanju polagaće probnu maturu – test iz matematike u ponedeljak, 2. juna - rekli su za “Danas” iz Ministarstva prosvete.
Kako objašnjavaju, to će se nalaziti u kalendaru za narednu školsku godinu.
Planira se potpuna simulacija ispitnog procesa (štampanje testova, pakovanje u sigurnosne kese, identifikacione kartice, skeniranje, digitalno pregledanje, objavljivanje rezultata, ocenjivanje učeničkih postignuća). Ostale testove, maternji/srpski jezik i jedan izborni, odnosno stručni test, polagaće u toku nedelje u skladu sa obavezama učenika i organizacijom rada ustanove - ističu u Ministarstvu.
Podsetimo, proba državne mature je organizovana i prošle godine, ali rezultati nikada nisu objavljeni. Iz Ministarstva prosvete ističu da je tadašnja proba pokazala da su potrebne i određene izmene u podzakonskim aktima i uputstvima, kao i detaljno upoznavanje svih učesnika o svim procedurama i aktivnostima, kroz roditeljske sastanke, sastanke sa učenicima i obuku nastavnika za sprovođenje mature.
Mnogi fakulteti traže dodatni test
Iz ministarstva navode da je članom 9. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je stupio na snagu 15. septembra 2023. godine, uvedena mogućnost da visokoškolske ustanove prilikom upisa studenata na studije prvog stepena mogu da uvedu test sklonosti, koji se pored rezultata državne mature vrednuje prilikom rangiranja kandidata za upis na studije prvog stepena.
Srednjoškolci okupljeni pod kapom neformalnog udruženja „I mi se pitamo” predali su prošle godine prosvetnoj vlasti peticiju s 25.000 potpisa protiveći se uvođenju ovog ispita i ističući da je koncept nedovršen, da nema definisan kraj.
Kako je tada prenela “Politika”, oni “nisu dobili koncizne odgovore na sva otvorena pitanja među kojima su i kako će moći da promene fakultet, ili da studije upišu naknadno, ne u godini u kojoj su završili srednju školu, i kako će se na visokoškolske ustanove upisivati đaci koji su maturirali po starom modelu...”.
Oni su se bunili i zbog toga što bi mnogi morali da polažu dva prijemna ispita.
Ideja stara duže od dve decenije
- Mi smo ušli u tu reformu obrazovnog prostora još 2003. kada je premijer dr Zoran Đinđić potpisao sporazum o pristupanju evropskom obrazovnom prostoru. Tada su rađene određene vrste reformi, davane su preporuke o tome kako bi trebalo da se organizuje nastava da bi kvalitet obrazovanja bio bolji. Taj proces je pri kraju, reforme su odrađene u okviru univerziteta, srednjih, osnovnih škola i vrtića, ali sada sve to treba da se spoji - kaže za “Blic” Branko Kovačević.
Rad na državnoj maturi je odlagan sve do projekta “Podrška osiguranju kvaliteta sistema završnih ispita na nacionalnom nivou u osnovnom i srednjem obrazovanju” 2011. godine koji je finansirala EU.
Velika matura odlagana šest puta
Tako je 2014. na skupu “Informativni dan o maturi” pomoćnica ministra posvete Srđana Verbića, Zorana Lužanin, izjavila da će generacija koja srednju školu upiše 2015/16. godine već 2019. prvi put, nakon skoro više od pola veka, polagati državnu maturu.
Na tom polju radilo se i za vreme mandata narednog ministra prosvete Mladena Šarčevića, a od 2020, kada je Branko Ružić stupio na ovu funkciju, činilo se da je realizacija sve bliža. Međutim, prvo je usledilo odlaganje zbog epidemije korona virusa, a onda i ovo prošlogodišnje do kojeg je došlo u trenutku kada nije postignut konsenzus između Ministarstva, srednjih škola, fakulteta i đaka, a pride su usledili masakr u “Ribnikaru” i ostavka ministra Ružića.
Sve u svemu, velika matura je do sada odložena čak šest puta!
Škola 40, prijemni 60 bodova
Budući brucoši se na fakultete upisuju na osnovu uspeha u srednjoj školi i rezultata na prijemnom ispitu.
Svaki maturant može da računa na najviše 40 bodova iz srednje škole, a na prijemnom ispitu je najveći mogući broj 60 poena.
Prijemni ispiti se na svim fakultetima organizuju krajem juna i budući akademci polažu testove iz jednog ili više predmeta, u zavisnosti od visokoškolske ustanove. Nema ograničenja da učenik koji je završio, na primer, srednju tehničku školu, pokuša da upiše filozofiju, ali će morati da spremi prijemni ispit iz ovog predmeta.
Bonus video:
(Espreso/Blic/Nikola Todorović/Preneo D.M.)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!