KO JE BIO MOMO KAPOR? Srpski pisac je rođen na današnji dan, voleo Beograd, kafane, ali i jednu PRINCEZU

Momo Kapor jedan je od najtiražnijih jugoslovenskih pisaca, a rođen je na današnji dan 1937. godine u Sarajevu.

Njegovo detinjstvo obeležio je tragičan događaj. Za vreme rata, bombardovali su staru kuću u koju su se sklonili Momova majka Bojana, baka i on. Svi su poginuli osim Mome (pa čak i malo mače koje je Momo držao), koga je majka zaštitila legavši preko njega. Nakon ovoga odlazi kod druge bake, a potom, posle rata, otac ga odvodi u Beograd.

"Stvari ne vrede onoliko kolika im je cena, već onoliko koliko smo u njih uložili ljubavi." Provincijalac

Završio je Treću beogradsku gimnaziju, kada se odlučuje za studije likovnih umetnosti, a slikarstvo diplomira 1961. godine. Već 1964. godine venčava se za svoju prvu ženu, sa kojom kasnije dobija dve ćerke - Anu i Jelenu. U braku sa njom ostaje do 1988. godine kada se razvodi, a iste godine se ženi za Ljiljanu Todorović. Ljiljana je obožavala da mu udovoljava, a on ju je gledao kao boginju. Navodno nije započinjao dan bez: "Dobro jutro, ljubavi!"

Međutim, ni jedna od ove dve ljubavne priče nije jaka kao ona o kojoj se (samo) spekulisalo.

Naime, Kapor je navodno svoju prvu ženu Anu prevario, ni manje ni više, nego sa princezom. Za vreme svog boravka u Njujorku upoznaje devojku, koja će kasnije postati glavna inspiracija za hit roman - Zoe. Zoe nije obična devojka, ona je princeza fiktivne države Kozilije, prognana sa celom porodicom iz svoje rodne države nakon vojnog puča, a protagonista knjige je umetnik iz te države koji odlazi u Njujork da kupi sliku. Nakon što upoznaje princezu, upuštaju se u strastvenu romansu.

Iako Kozilija jeste fiktivna, ova priča navodno nije. Momo zaista jeste upoznao princezu u Njujorku, a to je bila Jelisaveta Karđorđević.

Odnos princeze Jelisavete Karađorđević i Kapora bio je predmet spekulacija kada je izašao roman Zoe, a i mnogo kasnije. Postao je urbani mit koji se prepričava, a mnogi prijatelji su tvrdili kako je ovaj mit istinit.

Sarajlija večno zaljubljen u Beograd

O Mominoj ljubavi prema prestonici govore razne posvete beogradskim ulicama i duhu Beograda uključenim u zbirke priča nazvane Beogradska trilogija - Halo Beograd, 011, Istok Zapad, a kasnije i Magija Beograda. Često je pisao o kafanama koje je posećivao, ulicama prestonice, devojkama koje njima hodaju.

Beograd nije sav u Beogradu. Mnogo veći deo Beograda je u čežnji za Beogradom, koja ga čini lepšim nego što, u stvari, jeste. Beograd je u beogradskim kafanama po svetu, u kojima se sakupljaju „naši“…"

Sve je počelo "beleškama"...

Momin književni opus čine danas klasici poput "Une", "Foliranti", "Ada", međutim sve je počelo jednom Anom. Veliku popularnost kod publike Momo Kapor stiče kroz tekstove "Beleške jedne Ane", koje izlaze u časopisu "Bazar“.

U beleškama su bile uključene i skice koje je Momo sam radio, a one postaju i knjiga 1972. godine. Pored toga što je autor mnogo romana i pripovetki, Momo je poznat i po svom radu na televiziji. Napisao je nekoliko dugometražnih filmova, koje uključuju čak i veliki jugoslovenski film "Valter brani Sarajevo." Njegovi tiraži su bili i do 100.000 primeraka, što ga čini najtiražnijim piscem stare Jugoslavije.

"Kada sam je prvi put video, sat mi je stao"

Takođe, roman "Una" je dobio ekranizaciju, a ova ljubavno-politička priča o ljubavi mlade studentkinje i profesora je osvojila srca publike širom zemlje. Glavne uloge su glumili Sonja Savić i Rade Šerbedžija, a ovaj film je poznat i po pesmi "Posle ljubavi" koju recituju glavni glumci:

Posle ljubavi

Je li to sve što ostaje posle ljubavi?I šta, uopšte, ostaje posle nje?Telefonski broj koji lagano bledi u pamćenju? Čaše sa ugraviranim monogramima, ukradene u „Esplanadi“.

Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u te dve čaše i da crte budu na istoj visini.

Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod znaka i začuđeni pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima.

Posle ljubavi ostaje rečenica: „Divno izgledaš, nisi se ništa promenila…“ I: – „Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona“. I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali, ostaju posle ljubavi.

Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali.

Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje polako izlaze iz mode.Ostaju tajni znaci, ljubavne šifre: „Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena…“ Ušao je u amfiteatar i kazao: »U našoj avangardi…" Poslala mu je poljubac.

Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići. Klak – spuštena slušalica kada se javi tuđi glas. Hiljadu i jedna laž. Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi: „Ja ću prva u kupatilo!“ – i pitanje: „Zar nećemo zajedno?“.

Ovaj put, ne.

Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne. Laka uznemirenost, kada u prolazu udahnem „Cabochard“ na nekoj nepoznatoj crnomanjastoj devojci. Prepune pepeljare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikog u blizini. Fotografije snimljene u automatu; taksisti koji nas nikada nisu voleli („Hvala što ne pušite!“ – a pušili smo), i cvećarke koje jesu.

Posle ljubavi ostaje povređena sujeta.Metalni ukus promašenosti na usnama.Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene.

Posle ljubavi ne ostaje ništa.

Momo Kapor je bio član Senata Republike Srpske i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske od 1996. godine. Poslednjih godina života bio je redovni kolumnista frankfurtskih Vesti.

Živeo je u Nebojšinoj 18, gde je posthumno dignuta spomen-ploča u njegovu čast, a umro je 2010. godine od posledica raka grla. Liljana je izdala knjigu “Legenda Kapor”, gde je pedesetpet njegovih prijatelja pisalo o njemu, a na Adi je podignuta skulptura “Dafne” u njegovou čast. Sahranjen je u Aleji velikana u Beogradu.

Nagrada "Momo Kapor"

Svakog 8. aprila dodeljuje se i nagrada u njegovu čast, dodeljuje je Zadužbina "Momo Kapor“ čiji je osnivač supruga Mome Kapora, Ljiljana Kapor. Nagrada se dodeljuje naizmenično za doprinose u književnosti i likovnoj umetnosti, na dan rođenja Mome Kapora, 8. aprila, u Svečanoj sali Skupštine grada Beogradam, a ovogodišnji pobednik je Đorđe Matić sa knjigom "Niotkuda s ljubavlju."

Bonus video:

(Espreso/T.Š.)