ZABRANIO JE ABORTUS I RAZVODE, ŽIVOT MU JE OBELEŽEN SKANDALIMA, A STRELJAN JE JAVNO! Znate li ko je u pitanju?

Bio je jedna od najkontroverznijih ličnosti 20. veka, njegov život i smrt su obeleženim mnogim skandalima, a njegov stil vladanja je bio jedan od najrepresivnijih komunističkih režima u Evropi. On je takođe i jedini lider neke zemlje u sovjetskom bloku koji je vratio spoljni dug svoje zemlje, a ovo ga je i koštalo života.

Nikolaj Čaušesku bio je rumunski diktator od 1965. godine pa sve do njegove smrt 1989. godine, kada je streljan. Njegovo streljanje je bilo snimano i kasnije puštano na nacionalnoj televiziji.

Rođen je u selu Skorničeštiju 1918. godine, a sa 11 godina odlazi u Bukurešt, gde radi kao obućarski šegrt. Pridružio se ilegalnoj Komunističkoj partiji Rumunije, i kao njen aktivista nekoliko puta je hapšen.

Kada su potpuno preuzeli vlast u Rumuniji nakon Drugog svetskog rata, Čaušesku je bio ministar poljoprivrede, a zatim zamenik ministra oružanih snaga. Georgiju-Dež ga je uveo u Centralni komitet, a nedugo nakon toga postaje drugi čovek u partiji.

Čaušesku je došao na vlast 1965. godine kao generalni sekretar Komunističke partije Rumunije, a potom i predsednik Rumunije 1974. godine(do tada funkcija predsednika države nije postojala).

Njegovu vladavinu obeležila je velika represija, diktatura i centralizacija vlasti. Čaušesku je postao apsolutni vođa države, a kontroverzne ideje i zakoni su napravili Rumuniju, po nekima, najrepresivnijom komunističkom državom.

Pored nepostojeće slobode medija, zabranjena su bila i okupljanja i tako su kršena neka od najvećih ljudskih prava slobode govora.

Kult ličnosti koji ga je postavio kao apsolutnog vođu učinio je da deluje kao da on ima pravo da se meša u sve aspekte života u državi.

Dekret iz 1966. godine

Čaušesku je 1966. godine uveo strogu zabranu abortusa u državi. Njegova politika pronataliteta uticala je na to da Čaušesku zabrani kontracepciju i namerne pobačaje, a uvedene su i druge mere radi povećanja prirodnog priraštaj. Uveo je porez za ljude bez dece koji su imali preko 25 godina. Porez je iznosio 10 ili 20% u zavisnosti od prihoda osobe. Majke sa najmanje petoro dece dobijale su značajne beneficije, iako ovo nije bio veliki broj žena.

Takođe, uveo je određena pravila u slučaju razvoda, te se brak mogao poništiti samo u posebnim okolnostima.

Siromaštvo države se povećavalo sa rastućim brojem stanovnika.

Spoljna politika

Za vreme vladavinje Rumunija je postala četvriti izvoznik oružja u Evropi, ali Čaušesku je težio ka tome da dobije Nobelovu nagradu za mir. Pokušavao je da reši konflikt između Izraela i Palestine, ali i naporno radio za oslobođenje afričkih zemalja. Bio je blizak prijatelj predsednika Zaira - Mobutu Sese Sekoa.

Iako nikad nije dobio Nobelovu nagradu, Francuska je Čaušeskua odlikovala Medaljom časti.

Otplata duga i njegov kraj

U novembru 1989, na 14. kongresu Komunističke partije Rumunije, Čaušesku, tada 71ogodišnjak, reizabran je za predsednika na još pet godina.

Međutim, demonstracije u Temišvaru će ovo sprečiti. Povod za njih su bili vladin pokušaj da progna Lasla Tokeša, mađarskog sveštenika, zbog navodnog širenja nacionalne mržnje. Ubrzo su prerasle u opšti protest protiv režima.

Do kraja decembra Čaušesku postaje svestan da je izgubio svoju moć, te sa svojom ženom Elenom pokušava da pobegne iz države. Međutim, biva sprečen i nedugo potom osuđen i streljan. Bračni par Čaušesku je streljan 25. decembar 1989. Narednog dana, pošto su tela bračnog para Čaušesku sahranjena bez imena, ukinut je jednopartijski sistem, a 14 dana kasnije ukinuta je i smrtna kazna u Rumuniji.

Hvaljenje i veličanje Čaušeskua u medijima bio je zabranjeno zakonom.

Bonus video:

(Espreso/T.Š.)