TRAGOM KOJOTA: Kako je mitraljez SRPSKE ZASTAVE završio u Siriji? (VIDEO)

74 - godišnji tajkun je u Bugarskoj najpoznatiji po trgovini oružjem. Mandžukov je 1977. godine počeo da radi za Kinteks, državnu firmu koja je, kako je Bugarska kasnije priznala, trgovala oružjem sa teroristima i režimima koji su ih podržavali.

U isto vreme bio je agent ozloglašene Državne bezbednosti iz vremena hladnog rata, pokazali su dokumenti koje je objavila državna komisija za istraživanje poslova bivše bugarske tajne službe.

O detaljima njegovih poslova u trgovini oružjem se malo zna. Na internet sajtu na kom navodi detalje svog poslovnog carstva, Mandžukov ne spominje BIEM. Ova firma se slabo pojavljivala u medijima od kada je osnovana 2001. pod imenom Norvud Bulgaria (Norwood Bulgaria).

Dokumenti iz bugarskog privrednog registra pokazuju da Mandžukov poseduje 75 odsto akcija u ovoj firmi.

BIEM je u pisanoj izjavi naveo da kompanija strogo poštuje bugarske i međunarodne zakone.

- Vi povezujete stvari i izvodite zaključke na osnovu vaših zamisli i pretpostavki i očekujete objašnjenja na koja nemate pravo, a mi nemamo obavezu da vam ih dajemo - naveo je portparol BIEM - a.

Dozvolu za izvoz Kojota BIEM - u je izdalo srpsko ministarstvo trgovine na osnovu Potvrde o krajnjem korisniku, kojom je garantovano da će oružje koristiti Saudijske bezbednosne snage.

Iako je za bilo kakav dalji izvoz bilo potrebno odobrenje Srbije, Salamovo oružje, a vrlo verovatno i svih 205 mitraljeza prodatih Rijadu, čini se da je ilegalno preusmerila u Siriju Saudijska Arabija, koja ne koristi oružje tog tipa, već se oslanja na moderno, zapadno oružje.

To možda i nije iznenađenje za srpske zvaničnike odgovorne za izdavanje dozvola za izvoz, uprkos tome što zvanično tvrde da nemaju informacije da Saudijska Arabija preusmerava oružje u Siriju.

Prema poverljivim dokumentima srpskog ministarstva odbrane i zapisnicima sa niza internih sastanaka ministarstva tokom 2013. godine, koje su BIRN i OCCRP objavili u okviru prethodnog istraživanja, zvaničnici su blokirali dozvolu izvoza za oružje za Saudijsku Arabiju te godine zbog sumnje da može biti ilegalno predato sirijskim borcima.

Prema domaćem zakonu o trgovini oružjem, UN-ovom Sporazumu o kontroli trgovine naoružanjem i propisima EU koje bi trebalo da poštuje, Srbija je dužna da zaustavi izvoz oružja za koje postoji verovatnoća da će biti preusmereno ka ratnim zonama ili grupama osumnjičenim za ratne zločine.

Ipak, 2015. godine Srbija je odlučila da ignoriše ranije sumnje i dozvoli izvoz Kojota koji su, zajedno sa drugim oružjem ukupne vrednosti od oko 135 miliona evra, izvezeni u Saudijsku Arabiju.

U pisanim odgovorima ministarstva odbrane se navodi da je saglasnost za ovaj izvoz naoružanja data zbog pozitivnog uticaja ovih poslova na „poslovanje odbrambene industrije Srbije“.

Međutim, visoki srpski zvaničnik koji je insistirao na anonimnosti, rekao je novinarima BIRN-a i OCCRP-a da „svi znaju“ da Saudijska Arabija preusmerava oružje sirijskim borcima koji „kao vakuum – usisavaju sve što mogu da prime“.

- Srpsko oružje se odlično uklapa u to [što traže] - jednostavno oružje za koje se ljudi mogu lako obučiti. Da se pokupe na ulici i za nekoliko dana obuče za rukovanje - rekao je.

Ministarstvo privrede Bugarske, koja je članica EU i koja mora da poštuje ista pravila kao i Srbija, takođe je odobrilo dozvolu za posredovanje BIEM-a u prodaji mitraljeza Saudijskoj Arabiji.

Saudijci, turska obaveštajna služba i CIA, svi ključni igrači u obučavanju i snabdevanju sirijskih pobunjenika oružjem, su takođe verovatno zažmurili na činjenicu da je oružje, koje je po potvrdi o krajnjem korisniku trebalo da bude isporučeno saudijskim bezbednosnim snagama, iz Zaliva preko Turske, dospelo do Sirije.

Ni bugarski ni srpski zvaničnici nisu odgovorili na pitanja o tome kakve korake će preduzeti da spreče dalje preusmeravanje oružja iz Saudijske Arabije u Siriju.

Saudijska Arabija i Turska nisu odgovorile na pitanja BIRN-a, dok je CIA rekla da neće komentarisati.

Srpske fabrike naoružanja rade u punom kapacitetu, primaju nove ljude i povećavaju broj smena kako bi zadovoljile potražnju, naročito iz Saudijske Arabije i SAD.

Fabrika Zastava oružje iz Kragujevca, kao i fabrika bombi, raketa i granata Krušik iz Valjeva, zabeležile su značajno povećanje prometa tokom 2014. i 2015. godine.