užas!
DA SU MI REKLI DA ODSEČEM RUKU, ODSEKAO BIH JE: Stravična ispovest Predraga, 7 godina zarobljenog u kandžama Jehovinih svedoka! (FOTO)
A ovo je njegova priča:
“Moj deda je bio komunista i u našoj porodici niko nije spominjao Boga, niti je smeo to da čini. Ništa nisam znao o religijama, pa ni o pravoslavlju. Moj život nije bio ni lak, niti srećan. Dete sam rastavljenih roditelja. Često sam se pitao u čemu je svrha života na zemlji.
Kako se provedu Jehovini svedoci kad zakucaju Srbinu na vrata! (VIDEO)
U svim tim mojim problemima 1994. godine sam pokušao da se otrujem. Uprkos tome što sam popio veliku količinu „bensedina”, nisam uspeo u svojoj nameri. Posle dubokog sna od 13 sati u bolnici, spasili su me. Tada sam živeo sa ocem i maćehom. Posle ovog događaja počeo sam za sve da okrivljujem Boga”, Bilo je to 1996. godine a ja sam slučajno uzeo jedan časopis koji je bio na stolu od kolege, a na naslovnoj stranici je bilo pitanje “Da li smo odgovorni za svoje postupke”.
“Pročitao sam sve što je tamo o Bogu pisalo. Odmah sam napisao pismo i poslao na adresu koja se nalazila u časopisu i prijavio se na ostavljenu adresu. Posle nedelju dana, kod mene kući je došao bračni par i to je bio početak kontakta sa Jehovinim svedocima. Doduše, tada još uvek nisam znao da se radi o Jehovama. Oni to nisu ni rekli. Počeo sam da izučavam “biblijske studije” i kada sam već u to prilično zagazio, otišao sam na prvi sastanak u kuću u zaječarskom naselju “Kotlujevac”.
“Kada sam tada čitao članke, o njima se govorilo kao lovcima na duše, ja sam se smejao. Čovek to odmah ne shvata. Mene je tada samo interesovalo kako da ugodim Bogu i ja sam bio spreman sve da uradim. Mislio sam tada da radim pravu stvar. Dok sam bio u Jehovinim svedocima imao sam hirurške intervencije na licu ali, srećom, nije bilo potrebe za transfuzijom. Verovatno bih odbio da primim krv i bio bih još jedna žrtva pripadnosti Jehovinim svedocima. U svetu je bilo dosta žrtava što zbog odbijanja krvi, što zbog samog propovedanja. Ja sam bio spreman sve da uradim. Da su mi rekli odseci ruku, ja bih je odsekao.
Promenio mi se život u svakom pogledu. Sve ono što su oni propovedali, ja sam se trudio da odmah primenim u praksi. Rekli su da treba da spalimo sve krstove, ikone, neodgovarajuću literaturu i ja sam to odmah učinio. Kada su rekli da se ošišamo i obučemo odela i kravate, takođe sam poslušao. Onda su preporučili da ne kontaktiramo sa onima koji nisu u Jehovinim svedocima, jer mogu „da nas sapletu” na našem putu”.
“U početku mi je bilo neprijatno da zvonim ljudima na vrata. Onda sam dobio svoj rejon i išao od kuće do kuće. Propovedao sam svuda, na poslu, u komšiluku, telefonom i lično. Neki mladići su me jednom dobro pretukli. Još najmanje četiri-pet puta sam dobio batine, deca su me gađala kamenjem, pljuvala. Svakodnevno sam doživljavao neprijatnosti. U Knjaževcu sam se, kada je jedan domaćin na mene zaurlao, okliznuo i pao niz stepenice jedne zgrade.
