"OVA KANADA DANAS, NIJE ZEMLJA U KOJU BIH DOŠAO": Goran je shvatio šta se promenilo, a onda je pomenuo CENE (VIDEO)

- Ja sada nisam srećan u Kanadi, ali moj dosadašnji život me je tako očeličio da je depresija kod mene vrlo kratkog daha... Ova Kanada danas, nije zemlja u koju bih ja došao - iskreno kaže Goran iz Srbije, mašinac, inženjer, koji je s porodicom - suprugom i ćerkom, 2011. godine napustio Srbiju i preko okeana otišao u Kanadu, u Vankuver, gde i danas živi.

- Danas, ova i ovakva Kanada jeste zemlja u koju ja ne bih želeo da dođem - veli Goran, prisećajući se svojih početaka i dolaska te naglašavajući da kad se tamo jednom dođe one pare koje moraš da imaš da bi uopšte ušao u Kanadu zaista su ti preko potrebne, a vrlo brzo se istope.

Šta se promenilo u poslednjih desetak godina?

- Šta se promenilo ili bolje reći šta se nije promenilo... Kad smo mi došli 2011, tad je Kanada bila nekako živahna, energična, dolar je bio uparen s američkim, plate su bile vrlo pristojne a cene nekretnina niske, prema imigrantima su se ponašali fino... Ulice uredne, nema grafita, ljudi prijatni iako je bilo teško... Meni je bilo malo lakše jer sam imao struku koja se tražila programiranje, mašinac... pa sam počeo da radim već posle 10 dana. Supruzi je bilo teže, bila je u Srbiji nastavnica u osnovnoj školi, a ovde to ne možeš da budeš dok ne položiš neke ispite i dok se ne doškoluješ što je makar dve godine pa da dobiješ licencu. Ono malo para što smo imali, brzo se istopilo, srećom imao sam stalan posao i plus sam našao dodatni posao - prisetio se Goran za Jutjub kanal Dragana Rakonjca koji beleži sudbine i priče iz života naših ljudi koji žive i rade širom Severne Amerike.

Uspeli smo i stan da kupimo, plate su tad bile dobre

- Lepo nam je krenulo, supruga je našla posao u jednoj laboratoriji i kao da je nešto kliknulo ali mi to nismo ni primetili jer smo bili u euforiji, za tri godine stekli smo što u Srbiji nismo mogli ni za deset... Uspeli smo i da kupimo stan jer je u tom trenutku plata bila dobra, imali smo i nešta extra sa strane, a cene nekreetnina povoljne. Godine 2016. dobili smo drugu ćerkicu.

Rekao sam sam sebi - nama je super, imamo stan, auto, još jedno dete i sve je dobro. Starija je završila fakultet, našla dobar posao, osamostalila se, sama isplatila školovanje uz rad kroz praksu i ima finu vezu, momka s kojim živi...

Svoje ćerke vidim u Evropi

Goran kaže da bi svoje ćerke u budućnosti voleo da vidi u Evropi, u nekoj od zemalja EU jer smatra da će tamo imati mnogo bolji život nego u Kanadi pošto je gledao zvaničnu statistiku koja kaže da je Kanada tek na 16. mestu država sveta s najboljom zaradom i kvalitetom života a pre nje je čak 12 zemalja EU.

- Gledam i ako se ja skućim u Srbiji u budućnosti a moje dete recimo radi u Italiji i Luksemburgu, lakše mi je da ujutru doručkujem, popijem kafu i sednem u kola i već sam joj popodne na vratima, a ne da prleećemo okeane..., kaže Goran.

Ali 2019. primećujem da se nešto menja u Kanadi

Ali 2018. i 2019. primećujem da se nešto menja u Kanadi, u društvu i uopšte. Pre toga puno radim, ustajem rano, zanimam se mlađim detetom pa kad zaspi ja opet radim jer žena u početku nije imala posao pa je trebalo sve da se plati, računi, i tad je počelo da se oseća da nešto nije tu više kako treba.

Prvo nisam ni osećao, ni video šta, a onda se 2020. pojavila i pandemija u kojoj sam ja odmah na početku imao koronu jer nisam primio vakcinu pošto tad još nije bila ni izmišljena. Preležao sam je, bilo je teško, bio sam u potpunom karantinu i izolaciji... Tad je počelo u Kanadi da se priča o nekakvim masovnim grobnicama koje su samo pregledane sonografom ali ne i otvorene da se vidi ko je stvarno unutra i otad je počela priča o starosedeocima...

- Čini mi se da otad beli ljudi poput mene, koji su došli u potrazi za parčetom hleba.... na nekog je krivica morala da padne a tokom godina sve više pada na te bele ljude... Kako i zašto? Pa evo recimo 2020. kad je mlađa ćerka počela da raste pa je bilo potrebno da se krene u zabavište, a posle i u školu... Kad je imala 5 godina, tad je i pošla u predškolsko, godinu dana ranije u odnosu na decu iz Srbije. Ona znači polazi u zabavište a ja volim da znam šta se dešava i pitam je ja o čemu ste danas pričali u zabavištu a ona 5 godina i ovako mi kaže: Pričali smo o nekim belim čikama koje nisu dale crnim čikama da piju vodu na česmi... Pa jel to za decu njihovog uzrasta...

Koliko košta usluga bebisiterke u Kanadi

Zbog svih obaveza u porodici i jer sam hteo da se više posvetim mlađem detetu, morao sam da napustim drugi posao a sa suprugom sam se dogovorio da nam bebisiterke nisu potrebne jer je besmisleno da ideš na posao da zaradiš 3.500 dolara a onda platiš drugom 2.500 da odgaja tvoje dete - bolje da uči od nas nego od neke Filipinke ili Kineskinje a one su najjeftinije kad je reč o ponudi bebisiterki.

- Gledam onda od sebe... ja sam pojam crnog i belog čoveka počeo da uočavam tek kad sam imao 13-14 godina a kad sam bio dete voleo sam i bele i crne glumce, podjednako sam ih voleo i nisam pravio nikakvu razliku a onda sam počeo da uviđam šta se događa u Kanadi - ljude su počeli da dele tako da imamo crni mesec u kanadi, pa latino mesec pa starosedelački mesec... Barem 4 kulture imaju svoje mesece kad se izučavaju u školi, a onda sam pitao jel ima neki beli mesec i shvatio da nema. A kad guglaš, evropski ili mesec evropske kulture koja je toliko dala Kanadi, toga danas nema, jedino što sam izguglao jeste priča o dekolonizaciji.

Goran nabrojao šta se promenilo

• Pad kupovne moći
• Neverovatne cene nekretnina i kirija
• Pad standarda u zdravstvu
• Pad kvaliteta u školstvu
• Porast kriminala
• Kako je izgledao njihov početak u Kanadi

Kad dođeš s nekoliko kofera, moraš da grebeš kako znaš i umeš da ostaneš i bilo je teško posebno prvih godinu dana ali srećom nailazio sam na neke fine ljude, dobio sam sjajan posao i uspeli smo da nađemo jeftininji stan koji je inače jako teško naći... Nisam imao nikog u Kanadi kad smo došli a stan smo iznajmili još pre nego što smo pošli iz Srbije da bismo imali gde da budemo kad dođemo a onda smo naišli na menadžere - muža i ženu Srbe koji drže nekoliko zgrada. To nam je bio prvi kontakt s našim ljudima. Inače, dodaje Goran, srpska zajednica ili ljudi s našeg područja tamo generalno su i u Vankuveru i u Kanadi nekako raštrkani, to je moj utisak.

Inače, u početku sam morao da grabim i prihvatam sve moguće poslove kako bismo isplivali na površinu. Primanja su pokrivala troškove i ostajalo je malo preko i to je po meni bilo dobro. Vremena za druženje nije bilo, žena je radila neke "part-tajm" ili sezonske poslove. Starija ćerka se srećom uklopila lepo u njihov srednjoškolski sistem a došla je iz gimnazije u Novom Sadu. Poslednje dve godine srednje škole bile su joj kao raspust jer je ona već sve to znala i naučila u Srbiji a engleski je tako dobro znala da joj nije bio potreban ni taj kurs koji u 90 odsto slučajeva imigranti moraju da uzmu kako bi razumeli gradivo.

Kakva je razlika u školskom sistemu

Supruga je bila nastavnik u osnovnoj školi u Srbiji a kanadske škole stavljaju naglasak na socijalizaciju i da deca uče s razumevanjem dok se u Srbiji uči mnogo više a kad naučiš toliko, a još imaš i predispozicije, onda ti ovo njihovo u Kanadi bude za doručak. Starija ćerka je posle srednje upisala fakultet, završila u roku, radila kroz praksu i sama ga otplatila a zašto? Zato jer je u Srbiji stekla set navika iako se učila gomila bespotrebnih stvari. Kapacitet onoga što se nauči u Srbiji je enorman u poređenju s onim u Kanadi a dete koje završi školu u Srbiji, možeš da ga staviš u Kanadu i ono će da procveta.

Mlađa ćerka je pošla u školu i razočaran sam. Drugi je razred a to je prvi u Srbiji. Odnos deteta i nastavnika je mnogo neobavezujuć, imate malo engleskog, malo prirode i društva, malo matematike a najviše se uči kako ne iskakati i uvek su dva razreda u jednom - zabavište i prvi, onda prvi i drugi, drugi i treći a poenta je da bi se prepoznala deca koja brže uče pa da pređu u viši razred.

Mlađoj ćerki držim srpsku azbuku na zidu

Tako mlađa ćerka došla iz škole i treba novih 12 engleskih reči da nabuba na pamet a ja joj kažem koliko je engleski jezik nelogičan kad jedno piše a drugo govoriš, kad moraš reči da učiš na pamet. Imam srpsku abzuku i abecedu na zidu, da nauči...

Što se srednje tiče, 3. i 4. razred bilo je ono što je starija ćerka već prešla u 1. i 2. srednje u Srbiji, razočaran sam u školski sistem njihov... Njihov sistem ne školuje genijalce već ih samo školuje lični angažman roditelja, posebno se to vidi kod Azijata koji mnogo plaćaju i daju na časove jezika, matematike i muzike...

Kolika je kirija i koliko košta da se kupe stan ili kuća

Kirija za jednosoban stan u Vankuveru iznosi 3.000 dolara a za dvosoban 4.000 i više, a prosečna plata je u Britanskoj Kolumbiji niža za 5 odsto i iznosi 50.000 dolara bruto a kad se od tog odbije za penziju, pa porez, ako ostane 3.000 - 3.500 mesečno. Ko sad dođe u Kanadu, njegova plata je nešto između minimalne i prosečne pa kako će onda, ako ima 3.500, da plati stan od 3.000, pa gde je osiguranje auta, pa računi...

- Kad je reč o nekretninama, ono što je 2005. koštalo 100.000, sad u 2023. košta 1,2 miliona a plata nije porasla toliko već možda dva-tri puta, kaže Goran i pita se:

- Da li ova zemlja vredi tih para koje mogu da stvorim da bih u njoj živeo? Definitivno moram da kažem ne! Kanada zahteva izuzetno mnogo truda i rada ali i potiskivanja identiteta kako bi se prilagodio novom modelu ponašanja i razmišljanja jer danas moraš, kad se predstavljaš u Kanadi, da kažeš dal si muško ili žensko i kako želiš da te oslovljavaju - on ili ona, takav je zakon donet.

Ljudi ovde često padaju u depresiju pa je broj mladih depresivnih od samo 16-17 godna izuzetno porastao, a to su tek deca.

Prosečna cena za stan u Vankuveru je 800.000 dolara a za kuću od 1,8 do 2,5 miliona. Kako neko mlad ko sad dođe a ima prosečnu platu, i ne može da pokrije ni ratu, ni kiriju, i kako će on da stavi na stranu 100.000 dolara min imalnog depozita da uopšte dođe u priliku da otplaćuje 700.000 dolara kredita s kamatom od 6 odsto, pa to je mesečna rata od 5.000 ili 6.000 dolara?!

- A gde je internet, pa komunalije, pa održavanje zgrade, pa osiguranje, pa rata za auto - pita se Goran koji je davno uspeo da se skući, kupi sebi i porodici stan u Vankuveru, jer su vremena bila drugačija.

Kredit i hipoteka

Sistem je napravljen tako da na svakih 5 godina obnavljaš hipoteku i oni ti tu utrpaju i ratu za auto ili neki drugi dug kao na primer na kartici samo da te zadrže da plaćaš do poslednjeg radnog dana, čak i posle toga, pa su i te rate mnogo porasle.

- Ako si dosad plaćao ratu od 2.000 dolara, tvoja nova rata biće za oko 700 ili 1.000 dolara veća za taj isti stan koji već otplaćješ godinama pod uslovom da ti ne nakače još neki dug da otplaćuješ.

- Koliko treba da budeš hrabar ili lud da se u to upustiš? Ja ne žalim što smo mi došli, ali mi smo došli u neko drugo vreme kad su cene nekretnina bile male a plata pristojna... Razmišljam o ćerkama, posebno mlađoj, kad bude punoletna i tražila posao koliko će u Kanadi naći prostora za sebe, u Kanadi u kojoj se struktura stanovništva primetno promenila, a forsiraju se i nameću zakoni i obrasci ponašanja kojih nekad nije bilo. Samo prošle godine u Kanadu je došlo milion novih ljudi - zaključuje Goran.

Bonus video:

(Espreso/ Kurir.rs/SĐP/Youtube Dragaan Rakonjac)