"STISNI ZUBE, BUDI JAK..." Pitali smo PSIHOTERAPEUTA zašto se u našem društvu NEDOVOLJNO priča o MENTALNOM ZDRAVLJU

Često se pravi jasna razlika između "uma" i "tela". Ali mentalno zdravlje i fizičko zdravlje ne treba smatrati odvojenim jer su mnoge studije pokazale da loše mentalno zdravlje šteti fizičkom zdravlju i obrnuto. Pa ipak, tema mentalnog zdravlja mnogo je manje zastupljena u društvu u odnosu na temu fizičkog zdravlja.

Kao što otvoreno razgovaramo sa nekim bliskim da nas bole leđa, trebalo bi otvoreno da pričamo i da nas tišti nešto "unutra".

U vremenu velikih kriza, poputa ratova, pandemija, klimatskih promena, čini se kao da je mnogim ljudima potrebna psihološka pomoć za prevazilaženje straha, neizvesnosti, anksioznosti, nemira, napetosti, potencijalno i depresije.

Sa ciljem da se više priča o destigmatizaciji mentalnog oboljenja kao najvažnijem koraku u prevenciji suicida, Međunarodna asocijacija za prevenciju suicida je od 2003. godine uvela jučerašnji dan (10.09.) kao Svetski dan prevencije suicida.

MENTALNO ZDRAVLJE I TABU?

Tema mentalnog zdravlja na neki način kao da je u našem društvu tabu, a jedan od razloga je to što mnogi ne znaju šta tačno ono predstavlja. O ovoj temi smo razgovarali sa porodičnim psihoterapeutom, Tamarom Trajković.

Prema njenom mišljenju, poslednjih par godina beleži se veća zainteresovanost kada je u pitanju mentalno zdravlje, a konkretno i odlazak kod stručnog lica koje može da pomogne osobi koja se bori sa teškim trenucima, ali ipak još uvek nedovoljno.

Stigma koja i dalje vlada u našem društvu, kao i mentalitet, su negde i zaslužni zašto se ljudi ne javljaju da potraže pomoć, često čak i kada primete da im je potrebna, odlučuju se da zanemare pitanje zdravlja. Društvo oko nas često ima opaske poput stisni zube, budi jak, što donosi dovoljno veliki pritisak, a jako malo te rečenice ostavljaju prostora za dalji razgovor o emocijama", kaže Tamara.

Tamara smatra da se i dalje vide ostaci patrijarhalne kulture gde, posebno muškarci, ne žele da budu viđeni kao slabi i zato nemaju poverenja u prevenciju.

"Nemaju u vidu da se tu najviše i ogleda naša jačina, da se suočimo sami sa sobom. Vidim kod klijenata da su zbunjeni terminom mentalnog zdravlja i šta sad znači brinuti o njemu", dodaje.

A KAKO TREBA BRINUTI O MENTALNOM ZDRAVLJU?

"Lakše je pasti kada imamo jastuk ispod sebe" najbolje objašnjava koliko je važna prevencija.

Svi se svakodnevno suočavamo sa životnim izazovima, na neke možemo da utičemo, na neke i ne baš. I svi imamo imamo umove o kojima se treba brinuti. A dobra praksa zaštite mentalnog zdravlja je za sve, bilo da se borite sa ozbiljnim izazovima mentalnog zdravlja ili pokušavate da održite svoje zdravlje u nesigurnom i zbunjujućem svetu jednako važna.

"Po mom mišljenju izuzetno je važno pratiti sebe i svoj organizam, u ovom sistemu gde je sve brzo, sa društvenim mrežama na kojima je sve lepo i zanimljivo i gde su uvek tuđi životi zanimljiviji. Razmisliti o svojim osećanjima, šta je to što nas tišti, šta je to što nas čini srećnima, prepoznati kad nam je loše i shvatiti da nam treba stručno lice koje može da bude tu da osnaži i da nam ukaže da postoji mnogo više rešenja nego što mi to vidimo, da imamo kapaciteta da se nosimo za životnim nedaćama na zdravi način, da menjamo nezdrave navike koje nam više nisu potrebe i da ukaže samim tim koliko je važna introspekcija", objasnila je Tamara za kraj.

Bonus video:

(Espreso)