DA LI JE OVO NAJVEĆA ZABLUDA U VEZI SA PSIHOTERAPIJOM? Stručnjakinja o važnosti MENTALNOG ZDRAVLJA u Srbiji

Mentalno zdravlje je jednako bitno kao i fizičko. Umor kome nema očiglednog uzroka, ljutnja, tuga, obamrlost - važno je znati da je u redu ne osećati se dobro u ovom svetu, te preduzeti mere koje će pomoći u poboljšanju stanja.

Kako edukacija o mentalnom zdravlju izostaje, sistemska briga o celokupnom zdravlju građana i građanki Srbije nije definisana.

Stoga, mnogi odlaze kod stručnjaka na svoju ruku, uz preporuku nekog ko već ide na psihoterapiju ili samostalno istražuju na internetu koji pristup u lečenju im najviše odgovara.

No, upravo nedostatak definisanja mentalnog zdravlja kao podjednako važnog kao i fizičkog dovodi do toga da se stvara prostor za izvitoperenje termina koji su ključni za objašnjavanje i lečenje nekog mentalnog problema.

Na društvenim mrežama influenseri i influenserke sve češće ističu svoje probleme sa mentalnim zdravljem kao nešto što je deo stvarnosti, ali neretko izbegavaju da ekspliciraju da je to nešto čemu treba da se posvetimo, te koriste pojmove kao što su depresija, anksioznost, poremećaj pažnje kao "must have" modernog čoveka.

Mentalne bolesti postaju statusni simbol i način privlačenje šire zajednice koja (misli da) se bori sa tim problemima, te time dolazi do komercijalizacije bolesti.

Kako se stvara želja za prezentacijom mentalnih bolesti na popularnim kanalima, ali ne i za lečenje - jer u teoriji nestankom problema, oni koji ističu njegovo postojanje, ali ne i rešenje, nestaju za njim - morala sam da razgovaram sa psihoterapeutkinjom Tamarom Trajković o mogućoj situaciji koju sam primetila.

Tokom razgovora sa Trajković trudila sam se da odgonetnem na koji način građanke i građani Srbije treba u 2023. godini da posmatraju svoje mentalno zdravlje i koliko da se oslanjaju na ono što primećuju na društvenim mrežama.

Da li Vi primećujete da loše mentalno zdravlje postaje trend na društvenim mrežama?

"Mentalno zdravlje građana Srbije je sve ugroženije i mentalni poremećaji poput depresije i anksioznosti postaju globalni fenomen. Dobra strana društvenih mreža jeste sto se više priča o tome, više se otvaraju teme vezane za mentalno zdravlje. Ali takođe, to donosi i negativne posledice. Iako se više priča o mentalnom zdravlju, dolazi do toga da u mnogome mladi nisu dovoljno informisani o nečemu sto dele na TikToku i na primer pri prvom znaku depresivne epizode označavaju sebe kao depresivnu ili pri prvom predznaku straha u stomaku etiketiraju sebe kao anksioznu osobu."

Na šta nam ukazuje ta ideja trendiranja mentalnih bolesti? Šta ili ko se krije iza isticanja mentalnih problema kao novog broša na ruhu?

"Iza toga se krije često neprihvatanje odgovornosti prema sebi i drugima. Nemamo rutinu toga da vodimo zdrav mentalni život i odvojimo i vreme i novac, kao što je stanje sa fizičkim zdravljem, te se informišemo zdravim kanalima o psihičkim bolestima."

Ukoliko problem leži u religioznom odlaženju kod psihoterapeuta zarad odbacivanja odgovornosti, da li to možemo da istaknemo kao jednu od najvećih zabluda u vezi sa tretiranjem mentalnog zdravlja?

"Ima ljudi kojima je mentalno zdravlje važna stavka, kao što je potrebno da ga svi uvrstimo kao takvo. No, ima klijenata kojima terapija služi kao želja za pohvalu, a ne žele da se otvore na terapiji i da menjaju nefunkcionalna ponašanja, ostaju zaglavljeni u svojoj homeostazi, ističu kako idu na terapiju i stvaraju lažnu sliku o sebi. Često se dešava sa klijentima koji nisu izgradili sistem podrške i samopouzdanja u sopsteve odluke da ono sto čuju od terapeuta bude najvažnija stvar, jer misle da će terapeut da bude taj koji će preuzeti njihovu ulogu, dolaziti do zaključaka umesto njih i rešavati probleme."

Kako biste vi onda definisali šta su suštinske karakteristike psihoterapije?

"Terapeutov posao je da osnaži klijenta, da pronađe njegove snage, eksternalizuje problem, da shvati kako je došlo do toga se našao u određenoj situaciji, potom da mu pomogne da prihvati situaciju i da u radu sa njim dovede osobu do momenta kada može samostalno da donosi odluke, menja nezdrave navike koje je stekao, jer im je nekad bilo neophodno, a danas više nije funkcionalno u sistemu klijenta."

Da li je i kako je moguće da pacijetnkinja ili pacijent doće do momenta sopstvenog analiziranja života i napredovanja u pogledu na situacije koje joj/mu život nameće?

"Moguće je da klijent preuzme određene korake u tome i da se osnaži, dakle uz pomoć psihoterapeuta, tako da mu više terapija nije neophodna kao kad je bio u stanju potrebe."

No, bez obzira što postoje određene ličnosti koje oslikavaju i reprodukuju loše odnošenje prema psihičkom stanju sebe i drugih, kako je psihoterapeutkinja Trajković naglasila, smatram da posmatrajući diskurs (u smislu govorne i vizuelne prakse) možemo uvideti da sistemski nerešen problem jeste suština koja dozvoljava ovakvo odnošenje prema mentalnom zdravlju.

Time, obrazovanje predstavlja ključ brisanja svih zabluda.

Bonus video:

(Espreso/ Verica Arsić)