OVA POJAVA U ISTOČNOJ SRBIJI TERA STRAH U KOSTI: Turisti je zaobilaze u širokom luku, a ni meštanima NIJE SVEJEDNO!

Za vračare u Timočkoj krajin i i vlašku magiju su gotovo svi u Srbiji čuli, međutim, to je nešto što niko ne voli. Ljudi zaziru i beže od toga. To je nešto strašno, primitivno i odvratno. Zle babe koje će nam uništiti život i staviti nešto u kafu. Rituali koji se sprovode se smatraju paganskim. Sve je obavijeno nekim crnim plaštom tajne i misterije. Sve nesreće koje se u Timočkoj krajini dese (ubistva, silovanja, samoubistva…) mediji odmah vezuju za vlašku magiju. I tako su ti obredi, zahvaljujući medijima i neukom narodu poprimili najnegativniju moguću konotaciju u našem društvu.

A u stvari su to samo prosti obredni ritual i prosta verovanja ljudi ovih krajeva koja su mnogo starija od Hrišćanstva. Hrišćanstvo je i ovde (kao i u mnogim drugim krajevima) uvođeno milom a onda uglavnom silom. Većina Vlaha danas normalno slavi hrišćanske praznike i slave, ali su mnogi pored toga zadržali i očuvali ta stara verovanja i običaje koji su strari nekoliko hiljada godina.

Mi te ljude danas nazivamo vešticama, vračarama (u negativnoj konotaciji), paganima… Ja kažem da su to kulturni heroji Srbije! Pa oni uspešno čuvaju kulturu i običaje stare nekoliko milenijuma, što je još više herojski kada se uzme u obzir koliko ih društvo satanizuje i u vremenu kada zaboravljamo na kulturne tekovine prošle decenije a kamo li prošlog milenijuma!

U Britaniji su pre Hrišćanstva postojali čuveni druidi. Ako ne znate ko su druidi daću vam jedan primer: setite se crtane i igrane serije Asteriks i Obeliks.

Sećate se zbog čega su oni i čitavo njihovo pleme imali toliku snagu i odolevali Rimljanima? Da, zbog čarobnog napitka. A sećate se ko je pripremao taj čarobni napitak? Da, onaj stari čikica u belom sa dugom belom bradom. E to je druid :).

Priča o druidima u Britaniji i severozapadnoj Evropi je izuzetno popularna. Čuveni spomenik Stounhendž je delom toliko popularan upravo zbog priče da su se na tom mestu okupljali druidi i tu upražnjavali svoje rituale.

Druidi, odnosno priča o njima, danas Britaniji donose ogrmonu količinu prihoda kroz turizam! Turistima je to prezentovano na pravi način, britanci se ne gade svojih druida, to je deo njihovog keltskog folklora, koji se jako dobro prodaje. A druidi su zapravo bili ljudi koji su sakupljali trave, pravili napitke, proricali budućnost, bacali kletve, i slično.

Druidi su poštovali hrast, izvesne šumarke, vrhove određenih brda, neke potoke, jezera i vrste biljaka. Rituali vlaških vračara često podrazumevaju vršenje obrednih radnji upravo na nekim markantnim geomorfološkim lokalitetima, kakvih je Istočna Srbija prebogata (pećine, prerasti, kamene kule,…).

Druidi su vatru smatrali simbolom nekoliko božanstava i bila je povezana sa Suncem i pročišćenjem. Vlaški obredni rituali se i te kako vezuju za vatru, a jedan od najpoznatijih te vrste je ritual namenjen mrtvima – priveg.

Druida više nema, ali naših vračara i obreda ima

I ako Englezi prave svetsku atrakciju od nečega što je nestalo pre hiljadu godina, zamislite šta bismo mi mogli sa našim domaćim druidima (vračarama) koji su aktivni i danas. Zamislite koliko bi neki Englez bio oduševljen da prisustvuje ritualu koji je star hiljadu godina, a koji nije performans glumaca, već istinski folklorni ritual koji se održao do danas. Zamislite i koliko bi to platio.

Našim neznanjem uništavamo naše najveće (turističke) potencijale! Vlašku magiju, priče, legende i vlaške obrede koji je prate ne treba iskoreniti, već sačuvati, upakovati malo drugačije i staviti mašnicu.

Bonus video:

(Espreso / Lepote Srbije)