VERUJE SE DA JE OVO DRVO SVETO U NAŠEM NARODU: Srbi, ne secite ga, to donosi NESREĆU

Kult drveća kod Srba, datira još iz davene prošlosti i ima veoma važnu ulogu od rođenja do smrti u mnogim poslovima. Nastao je kao posledica verovanja da su ljudi nastali od drveća i da posle smrti život nastavljaju u drvetu.

Kod Slovena su mnoga stabla bila posvećana bogovima: hrast Perunu, lipa boginji Vidi, a breza Potrimbi.

I danas je u našim krajevima jedan od najzastupljenijih vidova sujeverja ono čuveno „Kucni u drvo“!

Lipa se kod Srba smatra za sveto drvo. Koristili su je kao lek i sadili dalje od kuće jer čuva od zla i uroka. U nekim krajevima Srbije i danas se ne seče lipa i hrast, jer se veruje da to donosi nesreću i bolest.

Breza je drvo od kojeg su se pravile dečije kolevke, a kada su bolesnici imali temperaturu, odlazili bi u šumu da protresu tri mlade breze, nakon čega bi ovo stanje prestalo.

Prihvatanjem hrišćanstva brezu su počeli da smatraju prokletim drvetom, jer se veruje da je Isus šiban upravo brezovim granama. Lekovita svojstva breze su daleko poznata i koristi se u saunama.

Hrast je kod Južnih Slovena imao ulogu zapisa. To su kultna mesta na kojima su se obavljale molitve. Velike i ugledne porodice kod starih Slovena imale su hrast na imanu.

Gotovo svuda je bilo zabranjeno seći svete hrastove, ložiti suve grane ili opalo lišće, ljuštiti koru sa stabla ili na bilo koji drugi način oštetiti stablo jer to, po verovanju, donosi nesreću i smrt ne samo onome ko to čini nego i svima oko njega.

Kod Srba je hrast sveto drvo. Badnjak, grane hrasta, pali se za Badnje veče, gori celu noć, ljudi ga čuvaju i ne spavaju. Ovaj obred je raširen u Srbiji, Hercegovini, Bosni, Dalmaciji, Istri (kod pravoslovaca i katolika) i još pojedinim oblastima Hrvatske i Slovenije, Bugarskoj i Makedoniji, čitamo u Slovenskoj mitologiji.

(Espreo/Srbija danas)