NAJKVALITETNIJA GLJIVA U SRBIJI RASTE BUKVALNO NA SVAKOM KORAKU: A na pijaci je kilogram 1.500 dinara!

Lisičarka ima karakterističnu žutu boju i uglavnom nema vrste sa kojom bi se mogla zameniti. Ne peru se. Mogu da se jedu sveže, da se suše, salamure ili zamrzavaju. Posebno je važno napomenuti da je ne treba je jesti više od dva puta nedeljno.

Divčibare je planina poznata kao bogato stanište različitih vrsta gljiva, a oko hektar hrastovo-borove šume (i pokoje bukve) bogato je stanište te gljive. Česte kiše poslednjih dana pomogle su da lisičarki ima u velikom broju. Obično se javljaju grupisane u vlažnim delovima šume, piše agroinfonet.com.

Inače, rastu od druge polovine juna do kasne jeseni.

Kako prepoznati lisičarku?

Jako je važno to što lisičarka ima karakterističnu žutu boju i uglavnom nema vrste sa kojom bi se mogla zameniti. Boja zna da varira od veoma svetle do tamnožute, pri čemu bledi starenjem. Ima čak primeraka skoro narandžaste boje. Stabljika je duga od tri do osam centimetara. Šešir je kod odraslih pečuraka širok do 10 cm i po pravilu je nepravilnog oblika sa uvijenom ivicom. U centru ima ulegnuće. Sa donje strane šešira su uočljivi žuti listići. Žućkasto meso ima divan, blagi miris kajsija, što joj je još jedna važna identifikaciona karakteristika.

Kako je brati

Iskusni berači kažu da lisičarku treba brati u korpe, a nikako u kese, torbe i vreće. Ovo je presudno za vreme kišnih dana. Tada se lisičarke lako lome i brzo kvare. Važno je i ne brati sitne plodove čiji je prečnik manji od jednog centimetra.

Kako je čistiti

Neposredno posle berbe lisičarke moraju biti očišćene od zemlje, sečenjem dela koji je bio u zemlji. Ostatak zemlje na dršci se sastruže. Lisičarke se ne peru jer mogu da upiju 20-40 odsto vode.

Spada među najkvalitetnije gljive, jer sadrži prirodne antibiotike, osam esencijalnih amino-kiselina, enzime, belančevine, polisaharide, proteine, provitamin A, vitamine B kompleksa. Od minerala zastupljeni su natrijum, kalcijum, kalijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, cink i bakar. Niskokalorična je i više od 90 odsto njenog sastava čini voda.

Čuvanje i konzumiranje

Lisičarke mogu da se jedu sveže, da se suše, salamure ili zamrzavaju.

Posebno je zanimljiva za čuvanje u začinjenom alkoholu zbog veoma mirišljavog ukusa, ali je jednako dobra ako se čuva u maslinovom ulju ili sirćetu. Najviše korisnih sastojaka zadržava kad je sveža i pripremljena kao salata. Potpisnik ovih redova je najčešće prži, ali se možete i pohovati i marinirati. Pošto ima izvrstan ukus mogu se spremati same ili u mešanim jelima s mesom ili ribom. Takođe, lisičarke daju divnu boju sosovima i doprinose ukupnom izgledu jela.

Recept s lisičarkama

Stručnjaci kažu da ih ne treba jesti više od dva puta nedeljno zato što su teške za varenje.

A ovo je jedan jednostavan recept.

Pola kilograma isečenih pečuraka treba dinstati na crnom luku (dve glavice) i ulju. U smesu potom dodajte 0,5 dl belog vina, a potom i gotove začine po želji. Dinstahte je na blagoj vatri, sve dok gljive ne puste vodu i ta voda ne uvri. Tada se gljivama dodaje smesa od kašike brašna, malo začinske paprike i kurkume. Na kraju treba dodati i biber. Dinstanje ne bi trebalo da bude duže od pola sata, ali neka vam orjentir bude povremena degustacija. Naravno sve zavisi od starosti lisičarki koje ste ubrali.

Malo smo se prošetali domaćim pijacama i saznali da se kilogram svežih bukovača prodaje po ceni od 1.500 dinara.

Bonus video:

(Espreso / Zadovoljna)