EVO KAKO PREPOZNATI I GDE NAĆI NAJUKUSNIJU PEČURKU: Nemojte je NI SLUČAJNO brati u OVOM STANJU, može biti OTROVNA

Vladimir Ilić iz Priboja Vranjskog od devete godine bere pečurke po savetima svoje bake. Kaže da mu je lisičarka najlakša za branje, a da je vrganj mirođija za svaku čorbu koju naprave.

Čim je izdašno majsko sunce ogrejalo živopisne predele planine Oblik u blizini Vladičinog Hana u potrazi za jestivim pečurkama krenuli su i pojedini žitelji Priboja Vranjskog. Među prvima u ovogodišnju berbu šumskog blaga otisnuo se Vladimir Ilić, jedan od najiskusnijih berača gljiva u ovom selu.

Ove godine zbog učestalih kiša i hladnog vremena berba pečuraka je u njegovom kraju počela sa zakašnjenjem od desetak dana, ali kada je vreme to dozvolilo, on je temeljito počeo da pretražuje južnu stranu padine Gabrove šume kako bi ubrao najbolje primerke lisičarke. U berbi on strogo vodi računa da ne bere mlade nerazvijene gljive i tako greškom ne ubere neku otrovnu koja može da izazove fatalan ishod. I kad god naiđe na takav busen, on se uvek seti saveta svoje bake da ih se kloni dok su u fazi razvoja zato što postoji velika verovatnoća da su otrovne.

"To je prvo što sam naučio od nje kada me je sa devet godina prvi put povela u berbu pečuraka. Bila je njihov odličan poznavalac tako da sam vremenom uz njenu pomoć toliko dobro izoštrio svoje oko da sada mogu i sa izvesne distance da prepoznam o kojoj vrsti pečurke je reč", kaže Ilić.

Može se jesti sveža ili ostavljena osušena i zamrznuta za zimu

Tvrdi da mu je lisičarka najlakša za branje u šumi zato što ima karakterističnu žutu boju na sebi i ne može je tako lako zameniti sa nekom drugom vrstom. Njena boja zna da varira od veoma svetle do tamno žute, pri čemu, bledi starenjem. Kod odrasle šešir dostiže širinu od desetak santimetara i najčešće je nepravilnog oblika.

“Ovu vrstu pečurke najčešće pronalazim u gustoj šumi, ispod grmova i žbunova. Veoma često su prekrivene debelim slojem opalog lišća. Dosta im pogoduje vlaga pa se mogu naći nedaleko od potoka i to na mrtvičavim mestima”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da lisičarku treba brati u korpe zato što se lako lomi, a potom i brzo kvari.

Nikako je ne treba prati već samo očisiti od zemlje. Može se jesti sveža, a može se i osušiti, usoliti ili zamrznuti i tako sačuvati za zimu. Ova gljiva je veoma blagotovorna za ljudski organizam, čuva ga od infekcije i jača imunitet.

OTKRIVENA LABORATORIJA DROGE U BEOGRADU: Uhapšen muškarac (28), policija u stanu pronašla psihoaktivne pečurke, LSD, marihuanu (VIDEO):

(Espreso/ Agro klub)