RUS JE ZALUTAO U SRBIJU, A ONDA SE RASPAMETIO! Ovih 20 situacija me oduševilo! (FOTO)

16. U Srbiji se koriste dva pisma. Zvanično pismo je ćirilica, i smatra se da je „jedino ispravno“ pisati ćirilicom. U državnim ustanovama je sve napisano ćirilicom: zakoni, akti… Ali u stvarnom životu latinica sve vise i vise potiskuje ćirilicu. Većina dnevnih listova izlazi na latinici, mnoge reklame su na latinici, da i ne govorimo o srpskom segmentu Interneta. Zanimljiva je pojava kada neki strasni pravoslavni patriota gnevno ubeđuje sve oko sebe da treba pisati isključivo ćirilicom, a sam piše engleskom latinicom, i to velikim slovima.

17. Na cenovnicima u prodavnicama i supermarketima se često može videti cena u dinarima i parama, tj. 56,47, ili 88,95, ili 243,19. Međutim, može da vam se desi da vam tu sitninu ne traže, čak i u velikim prodavnicama. Recimo, flaša vina košta 378,77 dinara, a vi imate samo 372 dinara. „Nema veze, daj ovamo, donećeš ostatak kasnije. Sledeći!“ Za mene je još uvek tajna kako se knjigovođama poklapaju računi na kraju meseca ili kvartala.

18. „Gde si?“ Tako u srpskom jeziku glasi zagonetna fraza koja služi kao pozdrav i predstavlja svojevrsnu normu u komunikaciji. To pitanje ne treba shvatati bukvalno, tj. ne morate odgovoriti gde ste (bili) i kuda idete.

19. U Srbiji postoji specifičan praznik. Zove se slava. To je dan svetitelja koji se poštuje kao pokrovitelj porodice. Na slavu se pozivaju rođaci, prijatelji i poznanici. Pečenje i vino su obavezan deo slavske trpeze. Ali srpsko „pečenje“ uopšte nije isto što i rusko „pečenьe“ (keks). U Srbiji ta reč označava meso praseta, jagnjeta ili (ređe) bika pečenog na ražnju.

20. Kada neko umre, uobičajeno je da se pišu takozvane umrlice. One se objavljuju u novinama, u posebnim rubrikama, a kače se i na stubove, oglasne table i zidove. Ništa se ne bojte, takav je običaj!

(Espreso.co.rs / Ruska reč)