SMEDEREVO JE NA DANAŠNJI DAN 1941. PRETVORENO U SRPSKU HIROŠIMU: Tačno u 14.14 EKSPLOZIJA je sravnila ceo GRAD!

Bio je topao letnji dan, iako kalendarski leto još nije došlo. Četvrtak 5. jun 1941. godine, pijačni dan u Smederevu, pa je stanovništvo iz okolnih sela požurilo da u gradu proda šta može. Školska godina je bila završena, ali umesto na Vidovdan 28. juna, odlučeno je da, zbog ratnog stanja u zemlji, đaci iz Smedereva i okolnih sela baš taj da dođu da podignu đačke knjižice.

Ono što je bitno, nemačka okupacija se tog 5. juna 1941. godine nije naročito osećala u Smederevu, gradu na 45 kilometara od Beograda.

Bilo je naravno nemačkih vojnika, ali se narod slobodno kretao, trgovalo se i radilo, pa je i život nekako išao dalje. Samo dan pre u gradu je gostovala pozorišna trupa iz Novog Sada.

Hiljade buradi sa naftom, oružije, granate, bombe, burići sa barutom smešteni su unutar tvrđave.

Onda se u 14.14. začula strahovita eksplozija iz pravca tvrđave, jednog od simbola Smedereva koji se nalazi u centru grada. Za samo nekoliko trenutaka Smederevo je bilo potpuno uništeno.

Eksplozija je bila jačine omanje atomske bombe, a nakon toga prašina i dim prekrili su nebo i ništa se nije videlo.

Potres od eksplozije se osetio do Beograda, Vršca, Požarevca, a plamena pečurka na nebu, kažu ljudi, videla se čak do Raške 155 kilometara dalje vazdušnom linijom. Stručnjaci kažu da je stara Tvrđava sprečila da se desi veća tragedija i da deo Beograda bude sravnjen sa zemljom.

Posle kapitulacije Jugoslavije, Nemci su odredili Smederevo kao mesto na kome će se skladištiti sva zarobljena oprema, oružje, municija i benzin.

Priču o smederevskoj tragediji pričao je pisac Vlada Arsić, čiji roman "14:14" počiva na priči o najvećoj tragediji Srbije u drugom svetskom ratu, o kojoj 90 % ljudi ne zna, niti je ima u udžbenicima istorije.

- Nije preterivanje reći da je eksplozija bila jačine manje atomske bombe. Da se potres osetio u Vršcu, Beogradu, Požarevcu, a da je Smederevo sravnjeno sa zemljom.

- Nakon poraza kraljevske vojske Jugoslavije, Nemci su svo zarobljeno oružije lagerovali na prostoru ove tvrđave. Desetine vagona oružija, granata, baruta, dizela, petroleja, municije.

- Sve je to trebalo prebaciti u Nemačku gde bi se izvršila kalibracija i to oružije bi, ja verujem, na kraju završilo na istočnom frontu.

- Međutim, 5. juna u 14.14 minuta došlo je eksplozije koja je bukvalno sravnila Smederevo sa zemljom. Ono što je zanimljivo, uzrok nesreće nikada nije pouzdano utvrđen, broj stradalih se smanuje iz decenije u deceniju, a ovaj događaj je izostavljen iz istorijskih udžbenika - kaže Arsić.

Diverzija, slučajnost ili nešto treće?

Na pitanje da li je komunistička partija imala veze i njen lider Mustafa Golubić, Arsić objašnjava.

- Jedna od mogućnosti je da je eksplozija izazvana namerno, da je bila diverzija od strane komunističke grupe koju je predvodio Mustafa Golubić, ali nije bio on sam tu već i neki komunisti koji su kasnije proglašavani narodnih herojima i dobijali ulice u Beogradu poput Davida Pajića i Mate Vidakovića.

- Mustafa je viđen dan uoči nesreće u Smederevu i sticajem okolnosti uhapšen je 7. juna u Beogradu dva dana posle nesreće, po mojim saznanjima, posle anonimne dojave nekog iz vrha komunističke partije. Istoričari se uglavnom ne izjašnjavaju, ali samo ponašanje vlasti posle rata ukazije da su na neki način umešani.

- Naime, Sve do 1952. godine žitelji Smedereva nisu smeli da odu na grob svojih najbližih tog dana da se pomole za njih. Žene u crnini su rasterivane sa prostora ove tvrđave i crkve u centru grada. Kada je već prećutano u istorijskim udžbenicima postoji razlog zašto se nisu hteli time hvaliti.

Arsić objašnjava razloge zbog čega je ovaj slučaj prećutan.

- Postoje najmanje dva razloga zašto je ovaj događaj izbrisan iz udžbenika. A to je da je najverovatnije nekog udela u celoj priči imala komunistička partija, na čelu sa Mustafom Golubićem. Drugo, veliki broj žrtava koji nije tačno utvrđen, ali zna se da je stradalo 12 nemaca i nekoliko hiljada naših ljudi, pa to nije bilo nešto čime se treba hvaliti.

- Takođe, postoji još jedna stvar, a to je da je, uprkos predlozima da se Smederevo kao grad izmesti, da se ne troši energija na puko raščišćavanje grada, Smederevo ipak brzo obnovljeno i to zahvaljujući jednom čoveku koji se zvao Dimitrije Ljotić. Verovatno nije bilo popularno pričati o događaju gde je glavni junak takozvani fašista ili izdajnik iz drugog svetskog rata - kaže Arsić.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf)