OVDE JE UBIJENO VIŠE OD 300 SRBA! Majka izašla sa BEBOM, a onda se desio POKOLJ, pećina KRILA KOSTI ŽRTAVA (FOTO)

Zbeg-pećina Kađenica koja se nalazi sakrivena u šumi podno Kablara i dalje čuva sećanje na Srbe koji su nastradali u Drugom srpskom ustanku. U njoj je spas od Turaka potražilo oko 300 žena, dece i starijih meštana, a nažalost je to bilo njihovo poslednje utočište.

"U maju 1815. godine kada se vodila bitka na Ljubiću, Turci su poslali svoje vojnike da haraju po srpskim selima na planinama Ovčar i Kablar. Uplašeni za svoje živote, meštani su se masovno skupljali u zbegove i bežali od neprijatelja. Tako su pronašli i ovu pećinu u koju su se sakrili misleći da su bezbedni. Međutim, majka sa detetom izašla je ispred pećine, Turci su čuli plač bebe, prejahali tada plitku Moravu i pronašli odbegle Srbe“, kaže Goran Nikolić iz Turističke organizacije Čačak.

Kad su stigli ispred pećine Turci su pozvali Srbe da izađu i da se predaju. Niko na poziv nije izašao. Turci su tad doneli slamu i stavili je na sam ulaz i zapalili je. Srbi u pećini su se ugušili, a prema pojedinim istorisjkim spisima bilo ih je daleko više od 300.

"Pećina je od turske reči "kad" što znači dim i dobila ime. Kosti nesrećnih ljudi koji su ovde izgubili život ležale su prekrivene dimom i prašinom naredne 122 godine, tačnije sve do 1936. kada je vladika žički Nikolaj Velimirović naložio uređenje pećine kako bi ostalo bar neko materijalno svedočanstvo na taj bolni događaj. Svi posmrtni ostaci sahranjeni su u dva kamena sarkofaga, u sredini je izgrađena oltarska apsida pa ova pećina ima i odlike crkve“, rekao je Nikolić.

Pred početak Drugog svetskog rata očišćen je put koji vodi do ulaza Kađenice, a ispred njega postavljen je drveni krst visok preko 50 metara. Pećina je skroman spaleološki objekat, bez pećinskog nakita, ali od izuzetnog istorijskog značaja. "Ne možemo reći da veliki broj ljudi dolazi u obilazak zato što je sam prilaz nepristupačan. Do ovog prirodnog kazamata vodi put preko Zapadne Morave, ali most je u jako lošem stanju pa se nikako ne preporučuje njegov prelazak. Drugi alternativni put su planinarske staze preko Debele Gore koje su u pojedinim delovima izuzetno zahtevne i zato ne može svako da ih pređe", kaže Goran Nikolić.

Bonus video:

(Espreso/ RINA)