9 SUJEVERJA KOJA SU SRBIMA SVETA: Ima li istine u ovim narodnim verovanjima?

Nošenje krst(ić)a

U filmovima o vampirima ovo je osnovni savet – pokaži vampiru krst i ništa ti ne može. Ovde se treba vratiti unazad kroz vreme, u doba cara Konstantina, koji je hrišćanstvo, dotle proganjano, ustanovio kao državnu religiju. Po izvorima koji nisu sasvim potvrđeni, preobratio se u hrišćanina posle sna uoči bitke na Milvijskom mostu. Tad je, navodno, obećao sebi da će njegova vojska na štitovima imati krst kao glavni simbol hrišćanstva. Izvojevana je pobeda, i od tada su, prema hrišćanskim izvorima, ratnici s krstom na štitu imali „zaštitu“ viših sila. Krstaši su najočigledniji primer – od toga kako su dobili ime do čvrstog verovanja kako im nacrtan krst garantuje pobedu. Moderni „krstaši“ imaju istu veru u vezi s krst(ić)em koji nose oko vrata, ruke…

Ko se sunca krije, bolje da ga nije

Kad zamislimo vešticu ili vampira, pomislimo na mrak. Pridev mračan, pored osnovnog, ima i brojna metaforična značenja, sva, do jednog, negativna. U stara vremena čest je bio savet: „Kad si s nepoznatim ljudima, sedi tako da sunce bije u tebe.“ U moderno vreme ovaj savet može da se proširi i na lampu, reflektor… bilo koji izvor svetlosti. Šta reći, izuzev da će vas ostali bolje videti?

Ne spavaj u hladu oraha

Bez obzira na to što ovo verovanje deluje kao primitivno sujeverje, nauka je dokazala da i te kako ima istine u njemu. Naime, i stablo i lišće i naročito plodovi oraha obiluju jodom, a ako ste mu preterano izloženi, on izaziva poremećaje u radu štitaste žlezde.

Crven konac oko leve ruke – protiv uroka

Kod nas je običaj da se detetu odmah po rođenju stavi na ručicu i drži tako do 40 dana najkraće. Nekima je oko leve ruke i do prvog rođendana. Možda će vas iznenaditi, ali to nije srpski „izum“ već jevrejski. Od čega zapravo „štiti“ ovaj konac, zašto je baš crveni i zašto se stavlja oko leve ruke, a ne, na primer, oko desne? Narodno verovanje daje sledeće odgovore: štiti od uroka, crven je jer ta boja odbija uroke, a leva ruka je bliže srcu. Nauka je potvrdila da je jedino tačno da je leva ruka bliže srcu, ali urok ne razmatra kao relevantan pojam, a u vezi sa crvenom bojom ima štošta da kaže. Psiholozi su potvrdili da crvena boja ima (uglavnom) pozitivan uticaj na naše raspoloženje.

Hrast – dobro drvo

Animistička religija Starih Slovena počivala je na dobrim i zlim dusima prirode, pa su tako flora i fauna bile razvrstane na dobre i loše primerke. Po ruralnim područjima u Srbiji i dalje se veruje da, ako želite da povratite snagu, obgrlite neko dobro drvo, na primer hrast, i snaga će vam se vratiti. Ali, nije nevažno kako ćete zagrliti drvo: stavite dlanove na koru, zažmurite, umirite se i čekajte da vam „ulije snagu“. Kod V. Čajkanovića i T. Đorđevića, naših najpoznatijih etnologa, naći ćete brojne primere poštovanja hrasta kao svetog drveta Srba – u njemu je „srpska duša“, on je naš „zaštitnik“… Poštovanje se ogleda i u narodnim običajima, koje su ovi etnolozi podrobno opisali, pogotovo Čajkanović u vezi s običajima za Božić. Hrast ne sečete kad hoćete i kako hoćete. Važno je vreme, s kim ste, s koje strane mu prilazite… Ako niste znali zašto se baš badnjak unosi u kuću na Badnji dan, eto odgovora. Ako nemate hrast u blizini, od pomoći su i jela, bukva, breza, jablan, šljiva… Krušku izbegavajte u svakom slučaju, ne samo zato što možete da padnete s nje.

(Espreso.co.rs / Slovopres)