KAKO JE DRUGOJ STRANI? Nastavnike niko nije pitao u kakvom su stanju, ali zato je psiholog objasnio - nije dobro

Škola je ustanova za koju nam je prva asocijacija mesto koje treba da bude sigurno, bezbedno, spokojno, kako za dete, tako i za roditelje.

Međutim, nakon nemilog događaja u beogradskoj školi „Vladislav Ribnikar“ kada je učenik sedmog razreda (13) ubio osmoro učenika i čuvara, a ranio još šest svojih drugara i nastavnicu istorije, roditelji i deca su uznemreni, uplašeni i šokirani i svi se pitaju koliko su i da li su deca u školama bezbedna.

Povodom ovog pitanja, nadležni organi su reagovali i najavljeno je angažovanje dodatnih 1.200 policajaca, čime će se obezbediti da svaka škola ima policijskog službenika koji će brinuti o bezbednosti učenika i zaposlenih. Takođe se menjaju i njihove nadležnosti.

Kako je za RTS objasnila Jasmina Puhača iz Službe za suzbijanje kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova, zadatak školskih policajaca je da budu i ispred ulaza u školu i u zoni škole, ali i u školi, gde mogu da imaju bolji pregled i bolji uvid u dešavanja u školi, koja je nekada bila zabranjena zona za školskog policajca. Navela je primer da ukoliko dođe do tuče između učenika, policajac treba blagovremeno da reaguje i o svemu da obavesti pedagošku službu i nadležnu policijsku stanicu koja će dalje preduzeti sve obaveze, ali i centar za socijalni rad.

Drugo važno pitanje tiče se nastavnika i njihovog položaja. Tokom veoma dugog perioda nastavnik je bio onaj koji svojim učenicima prenosi znanja i on je iz te perspektive imao eksluzivitet nekog ko poseduje znanje i poziciju da diktira uslove u kojima će se učenje desiti. Međutim u modernom dobu, ta pozicija se nepovratno menja. Ova promena je samim tim uticala i na izmenjen odnos između nastavnika i učenika i nastavnika i roditelja

Nekada su roditelji strepeli od nastavnika, od njihovih reči, saveta, opomena, poruka. Danas je obrnuto. Mnogi nastavnici sa zebnjom dočekuju roditelje koji dolaze da ih propitaju zašto je njihovo dete dobilo četvorku, ako su oni kao roditelji sigurni da zna za peticu, ali se i deca bez ustručavanje suprotstavljaju nastavnicima. O ovoj tebi je ranije za Espreso govorila psiholog i psihoterapeut Marina Nadejin Simić.

Sagovornica koren svih ovih problema vidi u porodici i razorenom sistemu vrednosti

Roditelji danas nemaju zadovoljavajući standard, rade više poslova i dosta su odsutni iz kuće te nemaju vremena da se brinu za svoju decu, a to nadoknađuju time što su jako tolerantni prema deci i ne postavljaju im granice dok im bebisiterka pušta jutjub i video igrice. Bez prave komunikacije, deca ne mogu da odrastaju i postanu zrele osobe. Deca na internetu danas provode dnevno po nekoliko sati i samim tim internet ih na neki način oblikuje. To oblikovanje ide u tom pravcu da oni nemaju razvijene socijalne i komunikacione veštine i uz tolerantan stav roditelja ne znaju kako da se ponašaju", ispričala je ranije za Espreso Marina Nadejin Simić.

Naša sagovornica je dalje objasnila da deca nisu krivci u pomenutoj situaciji, krivac je "popuštajući vaspitni stil".

Roditelji danas misle da treba da budu drugari sa svojom decom i da deca mogu da se slobodno razvijaju u skladu sa svojim potrebama, što je fatalna greška. Deca treba da nauče da svaki hjihov postupak ima neku posledicu", dodala je naša sagovornica.

Može li se ponovo uspostaviti "strahopoštovanje" prema nastavnicima?

"Obrazovni sistem je postavljen na pravima dece, ali je tu zaboravljena važna stvar, a to je da prava nose i odgovornost i da ne sme da dođe do ugrožavanja drugih", rekla nam je nedavno psiholog i psihoterapet Marina Nadejin Simić.

Društvo ne možemo da promenimo, ali na neke stvari ipak može da se utiče kako bi se, ako ne odstranio onda barem smanjio broj slučajeva nasilja u školama.

Razgovor, razgovor, razgovor

Konkretan predloga uz pomoć kojeg može da se unapredi odnos profesora i učenika su i časovi odeljenske zajednice na kojima se razgovara. Sagovornica je spomenula i razne radionice na kojima se priča na tu temu, ali i uspostavljanje saradnje između roditelja i škole.

Kada roditelj želi da sarađuje onda se deca koja su ustuknula ili imala određeni incident u školi, to isto se dete vrlo brzo vrati na pravi put.

Prema rečima naše sagovornice, ako porodica ne ostvaruje svoju vaspitnu funkciju u potpunosti, onda tu ulogu preuzima škola. A ako ne može ni škola, onda se mora uključiti Centra za socijalni rad.

"Zaboravili smo da roditelji i škola treba da rade u zajedničkom interesu - da obrazujemo i vaspitamo decu za život. Danas roditelji stoje nasuprot škole i postali su protivnici i kada se to bude promenilo znači da smo na dobrom putu", rekla je za kraj psiholog i psihoterapeut Marina Nadejin Simić.

(Espreso)