Major Helena Vuković: Posle operacije promene pola htela sam samo da napravim selfi i opet padnem u nesvest! (FOTO)

- To je eksplodiralo u meni. Nisam se dobro osećala u svojoj koži.

- Ljudi koji me sada vide, kažu pa ti si drugačija, ti sijaš! To se desilo jer sam se napokon usaglasila u sebi...za mene je sada kosmos granica! Bila sam dosta psihički jaka. S godinama sam naučila da hendlujem tu situaciju, da imam svoj mali mikro svet, gde ću biti to što jesam, s povremenim javnim istupima. Na primer, znači kada odeš u drugi grad, obučeš se željeno, našminkaš...Nikad nisam preterivala, već sam izgledala kao svaka normalna žena mojih godina.

Na pitanje kako je njena porodica reagovala na čitavu situaciju rekla je "znaš kako to ide: svakog čuda tri dana dosta!"

Negde se za mene to već i znalo. Mislim da je mama znala, osećala je. Kasnije je jednom rekla: ma on je uvek voleo da se crta...Od malih nogu bilo mi je normalno da stavim mami vikler, da se igram sa devojčicama, a ne da trčim za loptom kao budala. Vremenom, kako rasteš vidiš da to što ti radiš drugi dečaci ne rade...A onda s pubertetom dolazi do drugog problema, a to je da devojčice više ne žele da se druže sa tobom jer si ti u njihovim očima dečak...

I onda dođeš u situaciju da se zatvaraš sam u sebe, da praviš neki svoj svet...Ipak, kako sam bila jača, naučila sam da glumim da budem to što drugi očekuju od mene a ne ono što zapravo jesam.

- Posao u vojsci tu je došao kad "mala pametnica hoće da sebe samu leči". Kako da ubijem tu ženu u sebi? Ajde da upišem vojsku... To će sigurno da je ubije. I nije je ubilo...to je jednostavno jače od vas. To nije ničiji hir, tako ste rođeni, mozak drugačije funkcioniše...

I dok običnom čoveku promena pola zvuči kao nešto "VAU", prema Heleninim rečima, za taj poduhvat nije bilo potrebno mnogo odvažnosti i hrabrosti.

- Ne treba tu hrabrosti. Kada se jednom autuješ i svima kažeš ko si i šta si, imaš jasan cilj i ideš ka njemu.

- Posle operacije koja je bila prošle godine u maju, major se nakon zahvata koji je trajao pet i po sati i litara izgubljene krvi probudila kao - žena.

- Kad sam se probudila posle operacije osećala sam se prelepo. Malo je bolelo ali nije strašno. Prve reči nakon operacije bile su "Skini mi telefon sa punjača!" Bilo mi je samo to da napravim selfi, da napišem "dobar dan svete" i da se opet zanesvestim!

- Tada sam podigla čaršav da bih videla da li su oni zaista dole nešto radili. Videla sam da sam uvijena kao mumija, videla kateter i rekla sebi - dobro je! Taj kateter zvala sam Džeki jer sam ga vukla sa sobom 15 dana...

Podrška tokom postoperativnog toka mnogo joj je značila. Trans cure i momci, kako kaže, od nje se nisu odvajale, a pored kreveta je spavao njen sin...

Helena danas radi u jednoj marketinškoj agenicji, u kojoj, kako kaže ne doživljava ni jedan vid diskriminacije koji je doživela u Vojsci...

- Naprotiv. Imam problem druge vrste. Ljudi mi prilaze na ulici, hoće da se slikaju sa mnom. Sve više mi se, od kako je u javnost izašla moja priča, javljaju roditelji dece koja su trans. Kažu mi da imaju problem sa detetom, a ono što ja uvek govorim je da je najbitnije da im dete bude srećno! - zaključuje Helena uz osmeh iskreno srećne žene.

Svoju borbu nekadašnji major ne predaje. Kroz život gura dalje, bori se kao prava lavica. O svom životu i svemu što je prolazila od samog detinjstva napisala je knjigu.

Major i Helena delo je Maje Bekčić Petrović. Priča o Heleni prodaje se na kisocima širom Srbije, po ceni od 399 dinara. U njoj su priče Heleninih prijatelja, bivše supruge i prve devojke.

(Suzana Trajković)