EVO KADA POMERAMO KAZALJKE: Uskoro počinje LETNJE RAČUNANJE VREMENA!

Pomeranje sata 2023. će ostati po istim principima kao i godinama za nama. Dakle, letnje i zimsko računanje vremena u Srbiji će ostati i ove godine, baš kao i širom našeg kontinenta.

Pomeranje sata 2023.

Pomeranje sata 2023 godine u Srbiji će biti dva puta – na proleće i na jesen. Tako ćemo preći na letnje računanje vremena i vratiti se na zimsko. Iako je Evropska Unija još pre nekoliko godina najavila da će se odustati od ove prakse, to se nije dogodilo. Velika većina Evropljana je glasala za ukidanje promene vremena, ali od tada birokrate iz EU nisu ništa uspele da se dogovore pa je preporučeno zemljama da same donesu odluku u skladu sa svojim interesima. Ispod prenosimo i mišljenje našeg stručnjaka, koji ima predlog za Srbiju i koji podrazumeva promenu naše vremenske zone.

Inače, promena vremena, ili pomeranje kazaljki je svake godine u isto vreme – poslednjeg vikenda u martu i poslednjeg vikenda u oktobru. Dakle, kada se menja vreme 2023. godine? Baš tada:

Letnje računanje vremena 2023.

Letnje računanje vremena 2023. počinje u nedelju 26. marta. Tada ćemo u noći između subote i nedelje kazaljke pomeriti za sat unapred, odnosno sa 2 na 3 sata. Te noći ćemo spavati sat vremena manje, ali će dan biti duži. Dakle, od 26. marta 2023 izlazak i zalazak Sunca će biti sat vremena kasnije.

Zimsko računanje vremena 2023.

Zimsko računanje vremena 2023. počinje 29. oktobra kada se kazaljka na satu vraća sat vremena unazad, odnosno sa 3 na 2 sata u noći između subote (28. oktobra) i nedelje.

Promena vremena 2023

Promena vremena je prvi put predložena još u 18. veku, kada su ljudi ustajali značajno ranije pa se tada zaključilo da će se tako uštedeti na energiji. Recimo, prvi je Bendžamin Frenklin shvatio da bi ova praksa doprinela manjoj potrošnji sveća.

I mnogi su se složili sa njim a ideja je konačno realizovana u Evropi ali i nekim drugim zemljama tek za vreme Prvog svetskog rata. Tako se uštedelo na energemtima.

Nemačka je prva uvela pomeranje kazaljki 1916 godine.

Ova praksa je napuštena posle rata, ali su joj se zemlje vratile tokom sedamdesetih za vreme krize sa energentima. I od tada je ostala poprilično problematična, pošto ne samo što je veliko pitanje da li štedi energente već izaziva i druge negativne efekte na ljude, životinje i proces proizvodnje. Uočeno je povećanje depresije kod ljudi, problema sa metabolizmom i opštim zdravstvenim stanjem.

Takođe, od tada su se naše navike promenile, pa promenom vremena i zimskim računanjem vremena zapravo radimo suprotno pa gubimo sat vremena dnevnog svetla popodne, da bismo ga dobili ujutru kada većina nas zapravo spava.

(Espreso / Domino magazin)