RADNICI TREĆE SMENE NAJGORE PROŠLI ZBOG POMERANJA SATA: "Kako je nama koji smo RADILI SAT DUŽE?"

Pomeranje sata i različiti načini računanja vremena teme su na svetskom nivou, a o svim prednostima i manama tek će se raspravljati i odlučivati. Pored toga, ova promena neretko se komentariše i međ' običnim svetom u smislu psihofizičkih promena i posledicama istog.

U subotičkom Centru za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje kažu da kada promenimo sat, neminovno je da se drugačiji probudimo, jer svako takvo pomeranje je izbacivanje iz ravnoteže, iz uobičajenog ritma na koji je naš organizam navikao.

- Imamo određene hormone koji nas štite, to su hormoni sna i oni nas pripreme za odmor i rad u toku dana. Zato je potrebno vreme adaptacije na ovu promenu. Što je osoba mlađa brže će se adaptirati, ali promenu ove vrste svi osete. Neko samo prve sedmice, a neko i dve do tri nedelje kasnije - rekla je specijalista socijalne medicine dr Nada Kosić Bibić, načelnica Centra.

Šta ako ovu promenu osetimo "na nogama"?

Iako se zimskim pomeranjem vremena "dobija" sat više za spavanje, jedna kategorija ljudi nema toliko sreće. Reč je onima koji u noći kada se sat vraća unazad rade treću smenu.

Za njih ovo pomeranje sa tri na dva sata znači samo da će morati da rade svoju, svakako napornu treću smenu još sat duže.

Nije mali procenat onih koji rade po smenama, a među njima su i lekari i medicinsko osoblje, vozači, policija, radnici obezbeđenja, ali i mnogi drugi. Njihov metabolizam je samim smenskim radom već značajno poremećen, pa im dodatni sat rada u noći kada se menja računanje vremena dođe kao kap koja prelije čašu.

- Kako će se pregurati taj sat više, zavisi od mnogo čega. Godina, intenziteta posla i drugih okolnosti, ali niko ne može da kaže da mu je svejedno, jer makar psihološki saznanje da ćemo raditi sat duže negativno utiče - rekla je za "Blic" Vesna P, laborantkinja čija smena je protekle noći trajala 13 sati.

Prema njenim rečima, naporno je i za one koji inače rade smene od osam sati, pa su morali da "odrade" devet, a ne onima čija smena inače traje 12 sati.

- Ne mogu da kažem da li taj sat duže sa medicinske strane nešto loše utiče na zdravlje, ali mogu da posvedočim svojim subjektivnim osećajem da sam jedva "izgurala" od momenta kada se kazaljka sa tri sata prebacila na dva - dodaje sagovornica.

Nema dokaza o uštedi, ima o stresu

Ideja da se prestane sa zimskim i letnjim računanjem vremena postala je sve zastupljenija kada je Rusija odustala od pomeranja sata, nakon studija koje su potvrdile da u toj zemlji nema očekivane uštede, a da stanovništvo doživljava stres tokom vikenda kad se vrši pomeranje.

U Srbiji trenutno ne postoji studija koja se bavila ovim pitanjem, a kako stanovništvo ovde doživljava promenu računanja vremena, ostaje da se meri subjektivnim osećajem.

(Espreso / Blic)