POBEGLA OD RATA I DOŠLA U BEOGRAD: Ukrajinka otkrila šta joj najteže pada U SRBIJI, a evo šta misli o NAŠEM NARODU!

Sa rusko-ukrajinskim sukobom, usledila je i najveća izbeglička kriza u Evropi od Drugog svetskog rata. Više od 13 miliona Ukrajinaca je pobeglo iz zemlje ili je moralo da napusti svoje domove i preseli se u druge delove Ukrajine.

A nekoliko hiljada ukrajinskih izbeglica, u poslednjih godinu dana, našlo je svoj novi dom i u Srbiji. Njihov život, kako kažu, nije nimalo lak, prepreke su na sve strane, a neizvestnost ogromna.

Ovo je priča jedne 60-godišnje Ukrajinke, koja je u Beogradu našla svoj mir.

Jedna od najtežih odluka u životu za Elenu Nazarenko bila je da napusti svoj dom u Ukrajini i sama krene dalje. Rat je promenio njen život iz korena. U jednom danu donela je odluku da mora da ode. Spakovala kofere i došla u Beograd. Od marta prošle godine, u glavnom gradu Srbije, pokušava sebi da obezbedi lepšu sadašnjost.

- Nisam zaista planirala da napustim svoju zemlju, bila sam zaposlena I imala sam jako dobar posao, nisam zamišljala da će rat ovoliko dugo trajati. Međutim, moja ćerka, koja živi u inostranstvu insistirala je da odem iz Ukrajine, a naročito kada su otkrivena zverstva u Buči I Irpinju, e tada sam donela konačnu odluku da se sklonim odatle - priča Elena.

Elena hrabra i jaka žena, ali sa knedlom u grlu objašnjava koliko joj nedostaju svi koje je tamo ostavila. Sa njima je svakodnevno u kontaktu. Ipak, u Srbiji je dobila toplinu koja joj znači.

- Ljudi su vrlo druželjubivi i svi se trude da mi se nađu i ono što me je iznenadilo je što svi dobro govore engleski jezik i to mi je najviše pomoglo da se snađem.

Prvi meseci bili su najteži, dodaje Elena.

- Najteže mi je pala adaptacija u prva tri meseca, naročito kada sam shvatila da se neću skoro vratiti i da je moj život sada ovde. Kada sam to prihvatila, počela sam da učim srpski jezik, da se povezujem sa drugim Ukrajincima na drušvenim mrežama i svuda gde mogu.

Elena se uglavnom druži sa Ukrajincima i polako, ali sigurno stiče i prijatelje u Beogradu. Prepreka za normalan život ovde je njena nezaposlenost i nepoznavanje jezika. Njeni planovi i njena budućnost vezani su za njen dom. Za Ukrajinu.

Iako sada deluje nezamislivo, Elena je sigurna da će se rat uskoro završiti i da će ukrajinski narod imati mir kakav zaslužuje. Zahvalna je srpskom narodu koji je prihvatio kao svoju i omogućio svim Ukrajincima u Beogradu da se ne pate po skloništima i razorenim zgradama.

(Espreso / Kurir.rs / Ivana Jovanović)