STRUČNJAK ZA ESPRESO: "SKUPE CENE STANOVA MOGU DA DOVEDU DO LOŠIH MEĐULJUDSKIH ODNOSA!" Ko je kriv - Srbin ili Rus?

Veliki broj državljana Rusije i Ukrajine utočište je pronašlo u Srbiji, većina konkretno u Beogradu. Neki od njih su ovde samo privremeno, dok drugi već imaju biznis i porodične planove koje žele da ostvare kod nas.

Prema zvaničnim podacima, od početka rata do oktobra u Srbiji ima preko 104.000 Rusa, dok Ukrajinaca ima oko 20.000.

Prava i obaveze stranih državljana koji borave u našoj zemlji kada dobiju vizu su gotovo ista kao i prava državljana Srbije i nemaju obavezu da budu samo na jednom mestu već slobodno mogu da izlaze i van granica naše države.

"Moraju da poštuju naše propise i podležu krivičnoj, materijalnoj i pravnoj odgovornosti kao i svi državljani Srbije. Njihove obaveze odgovaraju obavezama stranaca koji borave kod nas, ako su zaposleni, plaćaju porez, imaju pravo na zdravstveno osiguranje, itd. Takođe, ukoliko ovde borave izdržavana lica, ako su im deca kod nas ona imaju pravo da pohađaju naše škole i imaju zdravstveno osiguranje. Svi imaju pravo na slobodu kretanja i mogu da napuste zemlju i da se vrate, nemaju obavezu da budu samo na jednom mestu, ali imaju obavezu da prijave policiji gde borave", objasnio je za Espreso direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Problem koji muči i strance, a naročito građane Srbije jeste abnormalno poskupljenje kirije i cena stanova, naročito u Beogradu. Svaki strani državljanin mora da prijavi gde stanuje, u suprotnom je nelegalno na našim prostorima, a kako kaže Đurović, stanodavci koriste ovu kriznu situaciju u kojoj su državljani Rusije i Ukrajine i na taj način pune sebi džepove.

"Obaveza stanodavca je da prijavi stanara, ali obaveza je i stranca da prijavi gde se nalazi uz saglasnost vlasnika stana u kom boravi. Ukoliko se stranci ne prijave onda su ilegalno u zemlji. Cene stanova rastu jer se zloupotrebljava položaj Rusa i Ukrajinaca, mnoge agencije imaju dvostruko veće cene za strance. To je diskriminacija tih ljudi i stvaraju se komplikacije i našim građanima jer mnogi bivaju izbačeni na ulicu", kaže on.

Kako nam je rekao, neretko od građana čuje da su "stanovi skupi zbog Rusa" i smatra da ovakva tenzija može da dovede do problema.

"Po meni, to je veliki rizik za sutra, za neko buduće vreme jer mi vidimo da naši građani imaju problem sa porastom cena. Dovoljno je da se stvore tenzije i predrasude prema Rusima i Ukrajincima i dođe do nekih međuljudskih problema, mnogo puta kroz razgovor sa građanima čujemo "Stanovi su skupi zbog Rusa", pa nije zbog njih nego zbog halapljivih stanodavaca. Država mora da zaštiti građane i strance, to nisu ljudi koji dolaze ovde da traže zaposlenje nego da spasu glavu, pogotovo Ukrajinci", kazao je naš sagovornik.

Država mora da interveniše i reši problem sa stanodavcima

"Neko nivelisanje cena bi bilo od koristi i da se insistira da se ugovori zaključuju jer to i kod naših državljana pravi problem, preko noći mogu da završe na ulici ako nemaju iskristalisan ugovor sa stanodavcem. Država mora da interveniše da se provere cene u tim ugovorima, policija to ne kontroliše, oni provere da li je stranac uredno prijavljen i da li ugovor postoji, a cenu ne gledaju. Stanodavci zarađuju na tuđoj muci, građani treba da se pozovu da prijavljuju takve stvari", zaključio je naš sagovornik.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, tržište nekretnina poraslo je za 10,6 odsto u odnosu na treći kvartal prošle godine. Stručnjaci smatraju da vrhunac još nije dostignut, a o padu cena kažu može se razmišljati tek krajem sledeće godine. Prema njihovim procenama, tržište nekretnina trenutno ulazi u fazu smirivanja, pa se u narednim mesecima ne očekuje znatni rast cena, ali ni potpuno zaustavljanje.

Novinari Espresa razgovarali su sa Mihailom i Olgom koji su se iz Moskve doselili u Beograd.

S obzirom da su cene stanova u Beogradu znatno poskupele, pitali smo naše sagovornike kako su se snašli i koliko ih košta život u prestonici Srbije.

"Računao sam da ću naći stan za 300 evra, ali sam iznajmio za 550 evra mesečno plus 150 evra za režije. Cene su visoke, ali ne odustajemo, pa ćemo se truditi da radimo više. Našli smo stan za dve nedelje", kazao je Mihail.

S druge strane, Ogla na mesečnom nivou izdvaja skoro duplo više novca kako bi platila stanarinu, čak 950 evra.

"Znam da su cene porasle za dva do tri puta. Jako mi je žao lokalnih ljudi. I za mene je to previsoko, ali život u Rusiji trenutno nije bezbedan, zato sam se preselila", rekla je Olga.

U nekoliko storija koje je podelila na svom nalogu, Olga je objasnila kako je došlo do toga da stan plaćaju toliko, te i kakve su bile reakcije Srba na tu visinu krije.

"Cena stana u Beogradu se mesečno kretala između 300 + 500 evra. Posle opšte mobilizacije u Rusiji, bujuk ljudi je krenuo u Srbiju. I od tada, stan u centru ne može da se nađe ispod 1000 i više evra sada.

"Iznajmili smo stan putem posrednika za 950 evra mesečno (što je po mojim i lokalnim ocenama prosto je**o ogroman novac. Ali mi smo bili prilično srećni, zato što takva pravila diktira tržište.

(Espreso/D.S.)