EVO ŠTA SE DEŠAVA SA DUŠOM 40 DANA POSLE SMRTI! Prva dva obilazi mesta koja je volela, a treći dan je jako važan!

Duša prva dva dana nakon upokojenja luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala za života... Ona po učenju i predanju crkve nije nikada sama u smislu lutanja... Promislom Božjim, volji i dopuštenju određuje se i čas smrti, što je onda kad je čovek najspremniji da napusti ovaj svet. Gospod joj ta dva dana daje slobodu da može da obiđe sva ta mesta i te ljude koje je za života volela ali ne može da stupi u komunikaciju s njima jer nema tela, pošto sama ta energija duše ne može da ostvari kontakt, ovako o putu duše posle smrti u pravoslavlju, u prvih 40 dana, govori protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar.

Ali u treći dan nakon upokojenja, kako je govorio Sveti Makarije Aleksandrijski, bitno je da se posebno molimo, snažnije nego ikad.

U času upokojenja dolazi anđeo koji uzima dušu i pomaže čoveku u trenutku odvajanja duše od tela, zajedno sa anđelom čuvarom. Oni su tu pored te duše koja je u novom stanju i u novim okolnostima. Ona tada vidi da je telo tu ali beživotno, mrtvo ali i da je čovek kao ličnost, jedinstvena i neponovljiva, i dalje "živ" jer je čovek neuništiv.

Tad obično vidi rodbinu koja plače, a ako je bio u bolnici vidi lekare, to osoblje... Duša se u prva dva dana oslobađa od tereta tela i telesnosti i postaje pokretljiva i sposobna da velikim brzinama pređe s jednog na drugo mesto.

Treći dan duša se uznosi na nebo i treba da prođe podnebesje i da dođe do prestola Božjeg do Isusa Hrista gde će se u 40. dan odrediti da li će biti u svetlosti ili tami do vaskrsenja ili Strašnog suda.

Kad je reč o iskustvu, kaže protojerej-stavrofor Stupar, postoji i drugo - tzv. kliničke smrti odnosno odvajanje duše i tela ali i njeno ponovno vraćanje u telo i to je nešto sasvim drugo.

Šta se dešava u prvih 40 dana

To je neki vremenski okvir ljudski koji je dat ali duša ima drugo osećanje vremena zavisno od toga čime je svoju dušu obogatio - svetim vrlinama i svetim darovima u proslavljanju Boga ili je bila potpuno ravnodušna po pitanju odnosa sa bližnjima i Bogom. Da li se duša osveštala kroz svete tajne i molitve ili je ostala potpuno siromašna i našla se uboga i jadna.

U tih 40 dana duša biva biva sa ta dva anđela - onim kog dobijamo na krštenju i anđelom poslatim od Boga da uzme dušu. Tada duša biva provedena - pokazuje joj se sva lepota Carstva nebeskog i prestola Božjeg ili biva takođe provedena mestima gde se duše koje nisu ostvarile svoj cilj i zadatak, a to je da budu u ljubavi i jedinstvu sa Bogom, bivaju odgurnute u tamu gde je plač i škrgut zuba.

Duša vidi i jedno i drugo i dolazi pred Hrista koji odlučuje gde će duša potom biti.

Profesor Stupar je govorio i o mitarstvu - mitarima što inače znači carinicima gde se ispituje duša. To su nebeski carinici koji ispituju dušu ali to je teško opisati ovozemaljskim jezikom posebno to stanje ushoda duše pred presto Božji.

Dodao je i da đavo čini sve ne bi li čoveka porobio i da je blagodati Božjom sva sreća što ne možemo da vidimo demone jer su toliko ružni i grozni da bismo mogli da umremo od straha kad bismo ih videli.

Demoni borave u podnebesju i duša, s kojom su tada anđeli, jeste u teskobi jer joj se demoni prikazuju u svoj svojoj ružnoći. Grešnom čoveku koji nije živeo vrlinskim životom kažu ti si jedan od nas, ti treba da budeš sa nama.

U tom periodu duša se ispituje, a koliko je važan taj prolazak do Božjeg prestola, ta ispitivanja i te carine - mitarstva su u stvari opasnosti kroz koja duša treba da dođe, u prenosnom a ne prostornom smislu.

Tako se i Bogorodica čistija od svetlosti molila sin svome da dođe i uzme njenu dušu da ne vidi lica demona. Smisao svih molitvi jeste da duša bez ikakvih prepreka dođe pred Gospoda, koji je ljubav, blag i milostiv, ali pravedan.

Demoni imaju ogroman poriv da što više ljudi vrgnu u pakao da kad dođe Strašni sud da satana može da kaže Hristu da ako možeš njih da spaseš onda spasi i nas - kako bi Đavo bez pokajanja i promene svog bića mogao da bude spasen, a pao je zbog gordosti iz koje proizilazi svi gresi. Demoni ne žele da se pokaju.

Šta se zbiva sa dušom posle 40. dana

Ako duša prođe iskušenje đavola ti si naš, čekamo te... duša je u velikom strahu i dolazi pred lice Božje a tad se ukazuje duboka pravda - Božja pravednost. To vreme života čovek treba da ceni a ne da se dosađuje kako bi se pripremio sa susretom lice u lice sa Bogom. Važno je da se pokajemo jer što svežete na zemlji biće svezano na nebu, što razrešite na zemlji biće i razrešeno na nebu. A ako čovek protraći svoj život tad će stvarno videti kakav je on bio.

Tog 40. dana i najmanje dobro i delo ljubavi koje smo učinili, računaće se. Tog dana na tom privremenom sudu do Strašnog suda znaće se da li idemo u Carstvo Božje ili u tamu, od njega - do konačnog suda kada će suditi i živima i mrtvima. Tada naši bližnji molitvama i dobrim delima mogu u naše ime mnogo da učine za nas.

Viđenja u kliničkoj smrti

Gospod nekada po svom promislu neke duše koje su nespremne da izađu pred sud vrati jer ima tu moć. Tako je otac Pajsije pričao o ženi koja je imala greh i nije ga ispovedila zbog stida, a mislila je da je dovoljno da se samo moli Bogorodici, oživeo posle tri dana a ona je odmah pozvala sveštenika i rekla mu da neće živeti još dugo i da želi da ga ispovedi posle čega joj je razrešen i ona je potom preminula. Gospod ima taj dar ukoliko vidi da smo nespremni.

(Espreso / Kurir / Youtube TV Hram)