NAJVEĆI ZEMLJOTRESI KOJI SU POGODILI SRBIJU I REGION: Od jačine potresa pukao Tašmajdan, posledice su bile JEZIVE

Najjači zemljotres u Srbiji zabeležen je u Lazarevcu, 1922. godine i ovaj zemljotres bio je magnitude 6,0 stepeni po Rihteru. Sledeći po jačini bio je na Rudniku, iz 1927. godine, od 5,9 stepeni po Rihteru, dok se 1978. godine na Kopaoniku, u Brusu, dogodio zemljotres od 5,7 stepeni po Rihteru.

Postoje i podaci o zemljotresima u Srbiji 1980. godine, jačine 5,8 po Rihteru, 1983. godine, 5,1,zatim 1984. jačine 4,7, kao i 1998. kod Ljiga.

Zemljotres u Lazarevcu, 1922.

Kako je “Blic” ranije pisao , zemljotres u Lazarevcu pre 101 godine jačine 6 Rihtera najbolje je opisan u u dnevnom izdanju “Politike”. Tog, crnog 24. Marta, baš kao i 1999. godine, kada je počelo NATO bombardovanje, treslo se tlo u našoj zemlji. Prema opisu novinara “juče je Beograd dočekao nešto o čemu već skoro punih trideset godina i ne misli: dočekao je zemljotres i to silan i svoj, beogradski zemljotres”.

-Taj potres zemlje bio je najjači potres što ga je Srbija do sada zabeležila, a centar mu je bio u neposrednoj blizini Beograda tako da se može odista nazvati beogradskim - glasi početak teksta o zemljotresu kod Lazarevca u izdanju “Politike” od 25. marta 1922. godine.

Novinari najstarijeg dnevnog lista u nastavku teksta izvestili su na koji način su žitelji prestonice dočekali zemljotres.

- Juče popodne između jednog i jednog i po sata, dok su mnogi Beograđani sedeli još za kafom posle ručka, svaki od njih čuo je odjednom neku silnu, neobičnu tutnjavu koja je donekle ličila na tutanj nekog ogromnog automobila, a donekle na zvuk neke silne sirene. Tutnjava je postajala sve jača i jača, a malo zatim naišao je uz nju i neki jak potres koji je uz tresak i lomljavu počeo svaku kuću iz temelja da ljulja. Tek tada ljudi su počeli shvatati da je to nastao zemljotres, i kako su tutanj i potres postajali sve jači, među njima je nastao strah kao da je nastao smak sveta – pisalo je u “Politici”.

Kako stoji, “sve živo pojurilo je napolje iz kuće”.

- Niko se ni na koga nije osvrtao, svako je gledao samo sebe da spase. Tako su matere, ponegde, u prvome strahu od nečeg novog, nepoznatog, strašnog, ostavljale čak i decu u kući pa bežale na ulicu i tek naknadno videle su šta su učinile i jurile da i decu traže: u lokalima gde je više ljudi bilo na okupu, nastala je prava panika, iz koje je mnogi izašao prignječen i izgažen; sa nekih zgrada koje se zidaju radnici su skakali sa skela i sa najviših spratova, ne pomišljajući da baš time mogu polomiti noge i vratove, a iz sviju kuća čula s piska dece i zapomaganje žena. I prava je sreća, što se potres javio odmah posle ručka, kad su bioskopi i škole bili još prazni, inače bi nesreća od panike bila mnogo veća - opisuje “Politika”.

Da su ljude i pre 100 godina morile slične brige nakon zemljotresa kao danas dokaz su sledeći novinski stupci.

- Kad se zemlja najposle smirivala, počeo se postepeno smirivati i strah u Beograđana. Ljudi su dolazili k sebi i počinjali da razgledaju svoju okolinu, tražeći da vide štetu koju je zemljotres načinio. A kad su utvrdili da na njihovoj kući šteta ipak nije velika, počeli su da se raspituju o drugim krajevima Beograda, pa onda i lično da obilaze varoš. I ako je vetar i dalje silno brisao niz beogradske ulice, one su sve do mraka bile pune sveta, koji se šetnjama kroz Beograd još i osiguravao, tražeći da bude što više napolju - piše najstariji dnevni list.

Postoje i podaci da je od siline zemljotresa pukao Tašmajdan, bukvalno.

Zemljotres u Mionici, 1998.

Jak zemljotres pogodio je Mionicu i okolinu u noći između 29. i 30. septembra 1998. godine. U zemljotresu jačine 5.6 stepeni koji se dogodio 29. septembra, prema nekim izveštajima, nastradala je jedna osoba, a 3.500 objekata nije bilo više upotrebljivo, dok je 3.500 objekata pretrpelo teža oštećenja.

Zemljotres u Kraljevu, 2010.

Poslednji zemljotres iznad 5 stepeni u našoj zemlji, dogodio se 2010. godine. Epicentar je bio u blizini Kraljeva, 3. novembra, intenzitet mu je bio 5,5 stepeni. Poginule su dve osobe. Zemljotres je Kraljevu i okolini pričinio je velika materijalna oštećanja.

Najjači zemljotres u regionu bio je u Skoplju, 1963.

Jedan od najjačih zemljotresa je bio u Skoplju 1963. godine i bio je jačine 6,9 stepeni po Rihteru. Iako je pogodio samo južni deo Jugoslavije, stravičan udar u kojem je više od 1.000 ljudi poginulo, oko 3.000 njih je povređeno, a između 120.000 i 200.000 ostalo je bez krova nad glavom. Uništeno je 80 odsto grada, pa su organizovane radne akcije da bi se grad podigao iz pepela.

Zemljotres u Banja Luci, 1969.

U Banja Luci se jak zemljotres dogodio 2. oktobra 1969. godine. Bio je jačine 6 stepeni po Rihteru. Zemlja je tog jutra počela da se trese u 2.55 časova i potresi su se nastavili punih šest sati.

Zemljotres u Crnoj Gori, 1979.

Treći najveći zemljotres u bivšoj SFRJ, zadesio je Crnogorsko promorje, aprila 1979. godine, a bio je jačine od čak 7 stepeni Rihterove skale. Epilog stravičnog zemljotresa bila je 101 mrtva osoba i oko 1.700 povređenih lica. Epicentar je bio 15 kilometara od crnogorske obale između Bara i Ulcinja. U zemljotresu su posebno stradale stare građevine na obali, poput budvanskog i ulcinjskog Starog grada. Više od 450 sela sravnjeno je sa zemljom.

Zemljotres u Bukureštu, 1977.

Snažan zemljotres je 4. marta 1977. godine pogodio Bukurešt. Zemljotres je bio snage 7,2 stepena Rihtera iz epicentra Vranče, kada je u glavnom gradu poginulo više od 1.500 osoba, srušeno stotine zgrada, a oštećeno još nekoliko stotina. Otežavajuća okolnost bila je to što je zemljotres dugo trajao.

Zemljotres u Albaniji, 2019.

Snažan zemljotres se dogodio 26. novembra 2019. u Albaniji, u Draču. Poginulo je na desetine ljudi, oštećen je veliki broj zgrada i kuća i proizrokovana je velika materijalna šteta. Potresi jačine 6,4 i 6,5 stepeni Rihterove skale osetili su se tada i u Srbiji, Crnoj Gori, Grčkoj i drugim zemljama, a nakon njih došlo je do naknadnih potresa u Albaniji, ali i u drugim zemljama u regionu.

Zemljotres u Hrvatskoj, 2020.

U jeku korone virusa, Petrinju u Hrvatskoj pogodio je snažan zemljotres jačine 6,2 stepena po Rihteru. Stradalo je više ljudi i načinjena je ogromna materijalna šteta. Podrhtavanja tla su se tada nastavila, ali su udari bili slabiji.

Najtrusnija područja u Srbiji

Seizmolog Ana Mladenović kaže za “Blic” da su naša najtrusnija područja Kopaonik, dolina zapadne Morave, dolina Velike Morave, Kraljevo, Trstenik, Kruševac, naviše ka planini Rudnik, Valjevo, Lazarevo, Mionica i eventualno Svilajnac i Paraćin.

Kako je izjavila u Srbiji ne može da bude jačih zemljotresa od 6 stepeni po Rihterovoj skali zato što smo daleko od mesta gde se generiše tektonski napon.

- Kod nas ne može ništa specijalno veliko da se stvori – tvrdi Ana Mladenović.

(Espreso/Blic/Biljana Vučković)