OTAC I ĆERKA BILI ZAROBLJENI ISPOD RUŠEVINA 4 DANA: Baka ležala mrtva u sobi pored, evo kako su PREŽIVELI (VIDEO)

Otac i ćerka koji su ostali zarobljeni u ruševinama svoje kuće nakon razornog zemljotresa u Turskoj ispričali su kako su se igrali "papir, kamen, makaze" više od četiri dana pre nego što su spaseni.

Džem Okur (42) i njegova ćerka Tanem Safije (8) izbegli su ozbiljne povrede, ali su zaglavljeni u mrklom mraku u procepu visokom 90 cm između plafona i poda njihovog stana u bloku od pet spratova nakon što se sve srušilo oko njih.

U ekskluzivnom intervjuu za Mejl onlajn, par je ispričao kako su pokušali da skrenu pažnju sa svojih iskušenja tako što su uzastopno igrali dečiju igru „papir, kamen, makaze“.

Konačno su spašeni posle 101 sat kada je tim za potragu i spasavanje uspeo da se ukopa u ostatke njihove kuće u okrugu Defne u južnoj turskoj provinciji Hataj, prenosi Dejli mejl.

Džemova majka koja je živela sa njima ubijena je u drugoj sobi kada su se krhotine srušile na nju u zemljotresu nešto posle 4 sata ujutru u ponedeljak prošle nedelje.

Dok se oporavljao u bolnici sa svojom ćerkom, Džem je ispričao kako ju je zagrlio da bi je ugrejao i pokušao da je uveri da će biti spaseni, uprkos unutrašnjem strahu da pomoć možda nikada neće doći.

Opisujući kako se zemljotres dogodio dok su spavali u svom stanu na drugom spratu, on je to uporedio sa ‘tlom koja eksplodira’ ispod njih, rekavši: „Bilo je kao Armagedon i bilo je tako loše. Prvi minuti su bili strašni“.

„Gornji spratovi iznad nas su uništeni, a plafon iznad nas se srušio tako da smo se zaglavili u procepu visokom jedan metar. Nismo mogli ništa da vidimo i morali smo da puzimo po podu da bismo bili jedno sa drugim. Činilo se kao da nema vazduha“.

Rekao je da su sve više dehidrirali bez vode i da su se plašili da umru od žeđi pre nego što su posle 24 sata konačno pronašli flaše za piće u mraku.

Džem je rekao: „Pokušao sam da progutam vlagu u grlu. To je bilo sve što sam mogao da uradim. Da sam imao dva doma, rado bih jedan zamenio samo za malo vode da bismo ostali živi“.

Rekao je da je bio u „dubokom bolu“ znajući da mu majka verovatno leži mrtva, ali je pokušao da ne otkrije svoju muku svojoj ćerki.

Dok je broj poginulih u zemljotresu i njegovim naknadnim potresima u Turskoj i Siriji porastao na više od 41.000 ljudi, Džem je dodao: „Moje dete mi je toliko važno. Pokušao sam da joj kažem da ćemo prevazići našu situaciju“.

„Bili smo jako bliski i igrali smo ‘kamen, papir, makaze’, ali nismo se smejali dok smo igrali tu igru. Takođe smo pevali pesme, pričali priče i zajedno se molili da nas Bog spase“.

Takođe su pronašli bocu lekovite ružine vodice koju je Tanem koristila za brisanje modrica i posekotina na leđima i rukama svog oca, olakšavajući mu bol.

Džem je rekao da je njegova ćerka više puta molila: „Tata, molim te, drži reč i spasi me“. Dodala je: „Tata, toliko mi nedostaje tvoje lice. Želim da te vidim“.

Ispričao je kako je više puta koristio komad ruševina da udari u zid u nadi da bi spasioci mogli čuti zvuk.

Njegovi napori su konačno alarmirali tim dobrovoljaca za potragu i spasavanje i vojnika koji su kopali ruševine da bi došli do njih.

Tanem je prva spašena jer je bila dovoljno mala da se provuče kroz rupu i odvezli su je do kola hitne pomoći. Ona je govorila bolničarima da želi da njenom ocu prenesu poruku: „Tata, volim te, dobro sam“.

Kada su joj rekli da je vode u bolnicu, pitala je: „Hoćemo li tamo da pijemo vodu?“.

Džem, koji je kasnije izvučen i odveden u bolnicu zajedno sa svojom ćerkom, rekao je: „Osećam se sjajno što sam živ i tako srećan. To je bolji osećaj nego biti najbogatija osoba na svetu“.

„Važno je da sam ovde siguran sa svojom ćerkom“, dodao je.

Dodao je: „Tanem i ja smo se molili Bogu: „Ili nas ubij ili nas izvuci”. Tanem mi je rekla: „Tata, ne mogu da živim bez tebe. Ako ti umreš, ja ću umreti.”

Opisujući trenutak kada su znali da stiže pomoć, rekao je: „Došla je sila, počeo sam da udaram u zid. Odatle se začuo glas. Dok smo se spremali da izbavimo svoje duše, Bog je poslao nekoga i rekao: „Izlazite.“

Dok je grickala čips i mazila belog medvedića u bolnici u Hataju, Tanem je rekla: „Tamo mi je otac pričao priče i pevao pesme. Igrali smo i igrice – kamen, makaze za papir. Nismo mogli da vidimo kroz mrak, govorili smo jedan drugom koji znak pravimo“.

Dodala je: „Otac me je umotao u ćebe, ali mi je i dalje bilo hladno. Pokušao je da me zagreje u naručju“.

(Espreso/Dejli Mejl)