NISU SAMO "NEOSTVARENI" MUŠKARCI NASILNICI: Psihološkinja za Espreso otkrila kako prepoznati "PRITAJENOG AGRESORA"

Vest da je ugledni lekar N.O. i potpukovnik Vojske, zaposlen kao hirurg na VMA, uhapšen zbog sumnje da je pretukao suprugu I.O. šokirala je Srbiju.

Naime, u sredu je policijska patrola iz Zemuna intervenisala zbog prijavljenog nasilja u porodici. Prijavljeno je da suprug pištoljem tuče suprugu. Patrola je ispred vrata stana zatekla 48-godišnjeg N.O.

U stanu se nalazila njegova supruga 42-godišnja I.O. zaposlena u Ministarstvu odbrane i njihovo troje maloletne dece. Žena je imala vidne povrede, podlive ispod oba oka.

Kako se nezvanično saznaje, žena je prvobitno izjavila da je došlo do verbalne rasprave između nje i supruga, ali je negirala da je muž tukao, navodno je rekla da su povrede glave nastale pre dve nedelje.

Kolima Hitne pomoći pretučena žena je prevezena u KBC Zemun, gde su joj utvrđene teške telesne povrede. Obavljen je razgovor i sa N.O. koji je negirao da je tukao suprugu i potvrdio verbalnu svađu između njih. Od nasilnika je oduzet pištolj u legalnom posedu, kao i pištolj njegovog brata. O slučaju nasilja je obaveštena Vojna policija.

Pretučena žena je naknadno izjavila da je suprug od početka godine u porodičnom stanu više puta fizički i psihički zlostavljao, tukao, pretio ubistvom, urinirao po njoj, davio kablom.

Nesrećna žena je zadobila teške povrede - prelom četiri rebra, prelom nadlaktice i hematome.

Osumnjičeni lekar je u policiji negirao da je tukao suprugu već rekao "da su se sporečkali".

On je danas saslušan u Trećem osnovnom tužilaštvu, a tužilac je tražio pritvor od 30 dana. Kako su mediji preneli, hirurg se branio ćutanjem.

Kada se pomene nasilje u porodici mnogi pred očima imaju sliku siromašnog, neobrazovanog ili neuglednog čoveka. Da nasilje ne poznaje veru,rasu, naciju, pol, materijalni status, socijalni položaj i stepen obrazovanja potvrđuju brojni slučajevi koji su "isplivali" u javnost.

O tom stereotipu koji je ukorenjen u našem narodu, nasilju u porodici i nasilju nad ženama razgovarali smo sa Tanjom Ignjatović psihološkinjom iz Autonomnog ženskog centra.

Ona je potvrdila da u ovakvim slučajevima predrasude olakšavaju razumevanje pojave i da ljudi traže "opravdanje" u teškim životnim uslovima.

- Takve predrasude olakšavaju razumevanje pojave. Zdravorazumski, ljudi se pitaju zašto bi se neko ponašao na takav način prema partnerki koju je sam izabrao, koju može i da napusti, ili prema članovima porodice. Najjednostavnije objašnjenje je da se nađe “opravdanje” u okolnostima – zato što je nezaposlen, siromašan, niskog obrazovanja, preterano pije, ima neki duševni poremećaj.... Svako od tih “objašnjenja” opravdava nasilnika i nasilje, a istovremeno prikriva one koji su na višim društvenim pozicijama. To omogućava da oni ostanu nevidljivi i nekažnjeni, da se ne suočimo sa činjenicom koliko ima muškog nasilja, već da se problem locira u grupu “neostvarenih” muškaraca , pojasnila je za Espreso psihološkinja Tanja Ignjatović i dodala kako se takve zablude mogu promeniti:

- Takve, duboko ukorenjene zablude, često prisutne i kod profesionalaca, mogu da se menjaju samo upornim informisanjem javnosti o prirodi pojave i osobinama nasilnika, obrazovanjem dece od najranijeg perioda, kao i kao i obrazovanjem profesionalaca.

Kako prepoznati potencijalnog nasilnika u vezi/braku?

Svaka žena u jednom trenutku svog života može postati žrtva nasilnika u porodici, svojoj okolini ili ljubavnoj vezi. Nasilnika nije lako prepoznati, jer ne postoji tipičan profil koji olakšao identifikaciju opasnosti.

Ipak, postoje mali znaci upozorenja koje nam je otkrila naša sagovornica.

- Nije uvek lako, jer nasilnici umeju jako dobro da se kontrolišu i prikazuju u boljem svetlu i svojoj partnerki i zajednici u kojoj žive. Oni mogu da budu obrazovani, profesionalno uspešni, na javnim funkcijama, omiljeni u društvu – tako da svi izvan porodice i partnerske veze mogu o njima da misle sve najbolje, istakla je psihološkinja i dodala da bez obzira na sve razlike između nasilnika, oni imaju i neka zajednička svojstva.

- Oni su kontrolori, insistiraju na tome da “njihova bude poslednja”, postavljaju pravila i kontrolišu svakodnevni život partnerke i porodice. To ne mora uvek da se postiže pretnjama i nasiljem, naročoti ne na početku partnerske veze. Nasilnici smatraju da imaju pravo na privilegije, njihove potrebe su “centar delovanja”, zahtevni su i nameću zahteve partnerki i članovima porodice. U suštini, oni ne poštuju partnerku, te bi bilo korisno na početku veze slušati šta govore o (svim) ženama i o svojim bivšim partnerkama.

Kako ističe sagovornica, nasilnik ne poštuje partnerku, ali može da bude velikodušan prema njoj i da joj čini usluge koje ona ne želi, pokazujući kako je voli.

- To je deo njegove manipulativne prirode i predstavlja zamku za ženu. Često pokazuje posesivnost i ljubomoru, a opravdava ih “velikom” ljubavlju. On nikada ne preuzima odgovornost, odnosno sklon je da u sukobu ili nasilju odgovornost prebaci na partnerku, uverljivo je ubeđujući da prihvati njegovo viđenje. Nasilnik ima dvostruke standarde – svoja ponašanja “ne meri” istim standardima u odnosu na ponašanje svoje partnerke. Ponaša se prema partnerki drugačije u prisustvu drugih ljudi – ili se pravi da je “zlato” kada ih drugi gledaju, tako da njoj niko ne veruje šta se dešava “između četiri zida”, ili ponižava partnerku u prisustvu drugih, zbog čega se ona stidi i počinje da izbegava društvo. Zastrašuje partnerku kada je ljut, na primer, baca stvari, udara šakom o sto ili pesnicom o zid, prebrzo vozi dok je ona u autu – što su sve pretnje. Nasilju pribegava kada ne može da kontroliše partnerku, što se često dešava kada žena pokazuje znake otpora, nezavisnosti, kada donese odluku da napusti partnersku vezu, potraži pomoć prijatelja, rodbine ili institucija, ističe Tanja Ignjatović.

Dugotrajno nasilje nad ženom, prema rečima psihološkinje, muškarac postiže tako što partnerski odnos ne počinje (uvek) nasiljem, već zaljubljivanjem, zbog kojeg se ne uočavaju početni znaci problematične veze.

- Takođe, nasilni partner nije uvek nasilan – naprotiv, postoje periodi kada se on ponaša pažljivo, izjavljuje ljubav, objašnjava svoje nasilno ponašanje okolnostima na koje nije mogao da utiče, obećava da će se promeniti, moli za opraštaj... Žene koje vole svoje partnere, iako ne vole kada ih oni kontrolišu, prete, omalovažavaju, zlostavljaju, sklone su da poveruju da je promena moguća, da oproste i nastave vezu. Svaki put kada se “vrate u vezu” one su dublje u nasilnom odnosu, što znači da će im trebati više snage da iz njega izađu, podseća sagovornica Espresa.

I usred svega čuveno pitanje - "Zašto je ostala sa nasilnikom?"

U Srbiji je 26 žena ubijeno tokom 2022. godine u slučajevima partnerskog ili porodičnog nasilja. U ovu crnu statistiku ulaze samo ubistva koja su dospela do medija, tako da je broj slučajeva porodičnog nasilja sa tragičnim ishodom još veći.

"Zašto je ostala sa nasilnikom?" je jedno od najčešćih pitanja koje se upućuje ženama koje su žrtve psihičkog, fizičkog i(li) ekonomskog nasilja.

Odgovor na ovo pitanje je u isto vreme i univerzalan i vrlo ličan.

- Mnogo je razloga, a za svaku ženu oni su različiti. Nabrojaću samo neke - ekonomska zavisnost od nasilnika, roditeljstvo, odnosno uverenje žene, familije a često i profesionalaca da je “bolji ikakav nego nikakav otac”, pritisci porodice, običaji i religijska uverenja, kontrola i izolacija koju je nasilnik uspeo da nametne, što znači da žena neće imati od koga da potraži pomoć, strah, uključujući “zamrznuti” strah, “spasiteljski sindrom” koji se ogleda u stavu da je “dobra žena odgovorna da pomogne i brine”, poricanje, osećaj krivice, sramote, dužnosti, nekada i ljubav prema partneru, nisko samopouzdanje, zbog čega žene ne veruju da mogu same da se nose sa zahtevima života, realna psihička i fizička iscrpljenost.... Ne treba zanemariti i nerazumevanje profesionalaca u institucijama, nepoznavanje zakona, procedura i prava, neefikasne procese, zbog čega žena ne veruje da će joj biti pružena pomoć ako se za nju obrati, zaključuje za Espreso Tanja Ignjatović psihološkinja iz Autonomnog ženskog centra.

(Espreso)