OSMORO GA DRŽALO TOKOM INTERVENCIJE: Mama autističnog dečaka za Espreso o iskustvu kod zubara BEZ OPŠTE ANESTEZIJE!

Klinika za dečju i preventivnu stomatologiju Stomatološkog fakulteta svakodnevno prima mališane sa posebnim potrebama i autizmom.

Na klinici postoji mogućnost da roditelji dovedu mališane sa mentalnim ili fizičkim hendikepom, koji imaju tegobe sa zubima, a zbog prirode bolesti ne mogu mirno da sede u stomatološkoj stolici. Njima se popravke rade u opštoj anesteziji.

Stomatološki fakultet je jedina adresa na kojoj roditelji traže takvu vrstu pomoći jer nijedan zubar u privatnoj ordinaciji ne radi popravke zuba ili druge slične intervencije pod opštom anestezijom ili čak ne želi da učestvuje u popravljanje pod lokalnom anestezijom.

Da bi se neko podvrgnuo totalnoj tj. opštoj anesteziji potrebno je brdo analiza, rezultata i vremena. Takođe, intervencije koje se rade pod opštom anestezijom po prirodi traju duže vreme te stručnjaci na Stomatološkom fakultetu nisu u mogućnosti da prime mnogo lica na dnevnom nivou.

Potrebe za ovom vrstom stomatološke pomoći su veće od njihovih mogućnosti jer se smatra da je ovakva vrsta popravke zuba neophodna kod oko 20.000 osoba sa posebnim potrebama. Zbog velikog interesovanja, stomatolozi su prinuđeni da zakazuju preglede i po nekoliko meseci unapred.

Ali, kada je bol zuba u pitanju i kada je popravka ili vađenje zuba hitna, roditelji nemaju tu privilegiju da čekaju nekoliko meseci na zakazanu intervenciju za svoje dete.

Takav je bio slučaj sa Severom, maloletnim autističnim dečakom čija mama, Mila Kaić, je samoinicijativno tražila da se njenom sinu izvadi zub pod lokalnom anestezijom pri čemu je u intervenciju učestvovali više lica. Problem sa zubom se malom Severu pojavio u jeku pandemije, a tom trenutku su svi anesteziolozi bili u kovid sistemima i bilo je neizvesno kada će se pandemija završiti. Roditelji nisu mogli da čekaju, jer je Sever zbog bolova koje je trepeo povređivao samog sebe.

Ona je za Espreso ispričala kako izgledala ova intervencija i koliko je bila stresna kako njenom sinu, tako i njoj i svim stručnim licima koji su bili prisutni.

“Severa je tada držalo oko 8 lica. Morao je da bude imobilisan, a pritom su ga studenti stomatologije koji su prisustvovali intervenciji, držali za ramena i zglobove. Ležao je na meni i glavom me udarao i raskrvario. Za njena je to bio ogroman šok: nepoznata lica, novi prostor, zubarski instrumenti, prsten u ustima, sve su to bile traume koje osobama njegovog stanja izazivaju strah zbog čega postaju agresivna”, ispričala je Severova mama za Espreso.

ILI PSIHIJATRIJA ILI VAĐENJE ZUBA POD LOKALNOM ANESTEZIJOM

Iako bi inetervencija pod totalnom anestezijom prevenstveno poštedela njega te traume, roditelji nisu želeli da čekaju dok njihov sin trpi bolove. Osim toga, situacija im čak nije ni dozvoljavala da ga prilagode i priviknu kako bi mu bilo lakše.

Vodili smo ga na preglede i pre intervencije, ali svaki put je iskustvo bilo traumatično čak i tokom rutinskih pregleda. Kada je imao bolove u zubima, on je povređivao samog sebe i bio jako agresivan. Da nismo reagovali, on bi verovatno završio na psihijatriji. Sada kada je sve to prošlo, Severa povremenom vodimo na privikavanje u zubarsku ordinaciju. On je srećom odgovoran što se higijene usta tiče i redovno pere zube. Ima još mlečnih zuba i znamo da ćemo opet imati potrebu za intervencijom, te da bismo olakšali to iskustvo, trudimo se da se navikne na prostor, zubare i instrumente”, priča nam dalje mama.

Samo iskustvo jeste bilo stresno, ali kako nam je Mila otkrila, stručna lica sa Stomatološkog fakulteta pokazali su maksimalnu profesionalnost, razumevanje i empatiju. Čitav proces vađenja mlečnog zuba trajao je oko minut, ali prema rečima Severove mame “ne bi želeli da se opet izlažu istom stresu”.

Mila je za kraj apelovala na sve roditelje dece sa posebnim potrebama i autizmom da redovno vode mališane kod zubara i drugih lekara specijalista na privikavanje, jer deci sa takvim stanjem čak i preventivni pregled može da bude stresan.

(Espreso / Jovana Nedeljković)