KRENE DA SE POVREĐUJE, MORAMO DA GA SEDIRAMO: Mama dečaka sa AUTIZMOM o paklu kroz koji prolaze za SVAKI PRAZNIK

Vreme novogodišnjih i božićnih praznika su dani za porodicu i mir. U tim danima posebno uživaju deca zbog topline, slobodnih dana svojih roditelja i pregršt poklona. Radost praznika prate i pirotehnička sredstva koja su glavni razlog za nemire u nekim drugim porodicama.

Svake godine apelujemo na upotrebu pirotehničkih sredstava, koja pored toga što mogu biti izuzetno opasna, jako su uznemirujuća za decu sa autizmom i hronične bolesnike.

Roditeljima koji imaju autističnu decu, vreme praznika radost i sreću menja osećaj zabrinutosti i strepnje kako će taj 31. decembar podneti njihovi najmiliji.

Mila Kaić je majka maloletnog autističnog deteta koja apeluje na institucije da se pirotehnička sredstva zabrane - "zabraniti prodaju i to je rešena stvar". Međutim, život kojim oni žive, ljudima koji se kratkotrajno zadovolje "sreću" bacanjem petardi je potpuno strana. A što je još tužnije-ne zanima ih.

Mila je sa nama podelila kako izgleda doček Nove godine u njenoj kući i kako Sever (7) podnosi buku koja nastaje bacanjem petardi i vatrometom.

- Većina autistične dece je i hipersenzitivna, te reaguju na svakodnevnu buku, preglasan automobil, sirenu, iznenadni zvuk, iznenadnu svetlost, ali što se tiče pirotehničkih sredstava to je neverovatna stvar, započela je priču Mila.

Pitali smo je kako taj proces koji se dešava u Severu izgleda, na koji način reaguju i šta ukućani rade u tim situacijama.

-Kreće sa anksioznošću, u našem slučaju Sever stavlja oba prsta u uho. Usput je anksiozan, vrti se, izgubljen je potpuno, kreće agresija, uznemirenost, trčanje i onda kreće autoagresija, koja u našem slučaju znači udaranje glavom o zid dok ne prokrvari, povređivanje samog sebe, povređivanje nas. A onda kreće vatromet u ponoć gde se izuzetno uznemiri, pa smo nekad primorani da ga sediramo bez obzira na to što ga držimo u krilu, tešimo, mazimo i smirujemo, dodala je.

Upitali smo je i kako izgleda proces pripreme, ali za ovog mališana ne postoji adekvatan način pripreme.

- Naše dete je neverbalno i nema razumevanja, ne možemo ga pripremiti i ne možemo mu reći "sad će pući petarda", on ne razume, ne razume ni šta znači reč "patika", kaže naša sagovornica.

Iz prethodnih priča o ovome znamo da deca sa autizmom, nakon uznemirenosti izazvanom pirotehničkim sredstvima plaču i nekoliko sati dok roditelji bezuspešno pokušavaju da ih smire.

- Uznemirenost zna da potraje dva-tri dana, bacanje petardi se dešava, ne samo u novogodišnjoj noći, već i danima posle toga. Počelo je, i mi već imamo poluoguljen stan, uzima escajg i udara po zidovima, ne može da se snađe u buci. Vodimo ga u gluvu sobu, odnosno "belu sobu" koja se nalazi u sklopu škole, pa se tamo smiri, ali sve se ponavlja kad se vratimo kući, dodaje.

Plaši se da će biti kao i prošle godine.

- Prošle godine je demolirao stan, uplašeni smo, on na ulici kad čuje petardu počinje uznemirenost, ne mogu da ga nosim jer mi je težak, udara me, udara sebe po glavi, drži prste u ušima. Jako je uznemirujuće, nekada je potrebno od 7 do 10 dana da se dete dovede u stanje smirenosti.

Mila je u svakodnevnoj komunikaciji sa Severovim psihijatrom, tri puta nedeljno se čuju o njegovom stanju, uvek dobije preporuku da ga sedira, ali pored autizma ima i veoma izraženu hiperaktivnost i kad ga sediraju on nije svestan da više nema fizičku sposobnost da trči, onda dolazi do padova, udara se.

- Mi Novu godinu ne slavimo, provodimo je smirujući dete. Sever misli da mi možemo da sprečimo bacanje petardi, podmećemo se da udara nas, ne o zid ili pod. Svi dočekamo Novu godinu krvavih usana, razbijenih noseva, zaključila je Mila nadajući se da će se zakon definisati i da njeno, ali i ostala deca više neće trpeti sve ovo.

Na Jutjubu možete pronaći bezbroj video snimaka koji realno opisuju ono što deca sa autizmom i njihove porodice preživljavaju. Mi smo izdvojili jedan koji je veoma uznemirujuć, setite ga se svaki sledeći put kad pomislite da kupite pirotehniku.

(Espreso)