NI PRSKALICE VIŠE NISU BEZBEDNE: Dr Marković za Espreso o NOVOGODIŠNJOJ ZABAVI koja može imati trajne posledice!

Novogodišnji i Božićni praznici su oduvek povod za masovnu kupovinu i upotrebu pirotehničkih sredstava. Deca se sve češće igraju sa petardama, od najranijeg uzrasta barataju prskalicama, a nisu ni svesni koliko je ta zabava opasna i da može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih posledica.

Veoma je bitno da kupujete pirotehnička sredstva u ovlašćenim prodavnicama jer je kupovina tamo najsigurnija. Znamo da petarde nisu igračke, pa ih ne treba kupovati od neovlašćenih lica i na mestima koja za to nemaju dozvole jer vas mogu "iznenaditi".

Svake godine priča se i piše o ovoj temi, doktori apeluju na ljude koliko pirotehnika može biti opasna, kakve posledice ostavlja, a i koliko je posebno opasna za decu, ljude osetljivih grupa, decu sa autizmom. Ali ni to nije dovoljno.

Zato smo ove godine kontaktirali doktorku Mariju Marković, specijalistu socijalne medicine iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu kako bismo zajedničkim snagama, još jednom apelovali na kontrolisano korišćenje pirotehničkih sredstava, počevši od prskalica, koje naizgled deluju bezbedno, pa sve do onih ozbiljnijih poput vatrometa.

Doktorka nam je prvenstveno objasnila koje su najčešće povrede

Kad kažemo pirotehnička sredstva pre svega mislimo na petarde, odnosno ono što ljudi individualno koriste. Svake druge povrede usled pirotehnike su opekotine, najčešće zahvaćeni delovi tela su lice, prsti i šake, međutim i pored ovih opekotina često se dešava da dođe i do povreda očiju, opekotina rožnjače ili nekih mehaničkih oštećenja oka koje nastaju upadanjem stranog tela u oko, deo petarde, deo prskalice. Ona mogu izazvati delimičan ili ne daj Bože potpuni gubitak vida. Takođe, može doći i do problema sa sluhom, zbog praska koji izazivaju petarde, naročito one jače. Ti problemi sa sluhom mogu biti trenutni - zaglušenost i zujanje u ušima, ali mogu biti i ozbiljniji kao što je pucanje bubne opne ili čak oštećenja sluha različitog stepena. Ukoliko petarda eksplodira u ruci, njihovo dejstvo može dovesti do delimičnih ili potpunih amputacija jednog ili više prstiju, pojasnila je doktorka.

Skrenula je pažnju i na razloge zbog kojih dolazi do svih ovih povreda.

Pre svega zbog neadekvatnog rukovanja pirotehničkim sredstvima, nepridržavanje pisanih uputstava, neadekvatan transport i čuvanje, ali i neispravnost tehničkih sredstava koji je uzrok svake treće povrede, sklenula je pažnju dr Marković.

Ona je otkrila i ko je u najvećem problemu.

Najčešće se povređuju mladi, uzrasta do 16 godina, gotovina povreda od pirotehnike nastaje u ovom uzrastu, češći su dečaci. Što se tiče odnosa muškaraca i žena, statistika pokazuje da se 3 puta češće povređuju muškarci i to usled neadekvatnog rukovanja pirotehničkim sredstvima. Što se tiče žena, one se češće slučajno povrede, na nekim proslavama, nisu te koje rukuju pirotehnikom, rekla je doktorka.

Nijedan vid pirotehnike ne treba posmatrati bezazleno.

Roditelji smatraju da su prskalice bezbedna zabava za decu, dozvoljavaju deci da se igraju sa prskalicama kao da su to obične igrice. Treba imati u vidu da prskalicama treba pažljivo rukovati jer mogu da izazovu ozbiljne povrede, naročito kada je u pitanju dečija koža koja je nežna i dosta tanja od kože odraslih. Temperatura koja ne bi oštetila kožu odrasle osobe može oštetiti dečiju kožu i generalno, više od polovine pirotehničkim sredstvima kod dece mlađe od 5 godina je izazvano upravo prskalicama. Nekada su to bili samo mali štapići, sada se mogu naći i dosta veće prskalice koje sagorevaju na temperaturi od 660 do 1000 stepeni Celzijusa. Ako se staklo topi na 500 stepeni, ako šibica gori na 160, a voda ključa na 100 stepeni, možete zamisliti koja je to temperatura koju prskalice mogu da razviju, dodala je naša sagovornica.

Ljudi i deca osetljivih grupa, hronični bolesnici i deca sa autizmom veoma burno reaguju na svaki vid malo jače buke. Izbegavanjem pirotehničkih sredstava uradićemo za njih mnogo jer ćemo im omogućiti da i oni u miru proslave sve praznike koji dolaze.

Statistika i primeri iz prakse sa kojima se mi susrećemo pokazuju da deca koja imaju neki poremećaj spektra autizma mogu najčešće burno reagovati na stresne faktore iz okoline, a deca sa autizmom imaju izraženu osetljivost na bol. Petarda koja pukne može da izazove napade vrištanja i anksioznost jer oni taj zvuk petardi i vatrometa doživljavaju kao atak na organizam. To su neke nepredvidive i uznemirujuće situacije za njih i ne samo kod dece, već i kod odraslih sa ovim problemima jer uznemirenost može trajati zaista jako dugo, po nekoliko sati, kazala je.

U Srbiji još uvek nije registrovan smrtni slučaj usled posledica pirotehničkih sredstava, ali se dešavalo u svetu, što nam je i doktorka potvrdila i iskoristila priliku da još jednom apeluje na sve.

Ozbiljnijom pirotehnikom treba da rukuju profesionalci. Nadam se da ove godine neće biti mnogo povreda, ali sam svakako zapazila da je u odnosu na prošlu godinu primetna veća upotreba pirotehničkih sredstava. Preporuke su da deca uzrasta do 14 godina samostalno ne rukuju pirotehničkim sredstvima, a oni stariji od 14 godina moraju biti pod kontrolom odraslih, i naravno, deci do 5 godina nikako ne davati prskalice ili ih držati u naručju dok one gore. Postoje mnogo lepši načini zabave kojima se izbegava svaki vid povrede, apelovala je doktorka.

Podsetimo, bilo je više slučajeva u kojima su deca bila povređena zbog rukovanja petardama. Prilikom jednog dočeka Nove godine, dečak iz Kuršumlije je ostao bez prstiju nakon što mu je petarda eksplodirala u ruci. Zatim slučaj M.M koji je zadobio velike povrede lica i ruku jer mu je eksplodirala flaša u kojoj se nalazila petarda.

Možda se sećate i slučaja kada je jedan vozač GSP-a rekao da više nikada neće moći da se bavi ovim poslom, od kad je delimično ostao bez vida. On je povrede zadobio kada su deca bacila petarde na nekoliko metara od njega u novogodišnjoj noći.

Slučaj devojčice V. H. (5) iz Preševa, je potresao sve jer je ona ostala bez jednog prsta leve šake i dve trećine prsta desne, nakon što joj je eksplodirala petarda u ruci. Dete je u bolnicu stiglo sa teškim povredama, a lekari su jedva uspeli da joj sačuvaju šaku. Cela šaka joj je bila pod opekotinama trećeg stepena.

Ukoliko niste znali, petarde mogu biti veoma opasne i za vaše kućne ljubimce.

(Espeso)