"TEBE DA NIJE, UMRLA BIH DO SADA 1000 PUTA": Vesna svaki dan nosi hranu i lekove starima, nemoćnima i usamljenima!

Za Vesnu Novković svaki dan počinje pripremom hrane i lekova, posle čega kreće na put dug nekoliko desetina kilometara, da stigne do onih koji bez nje ne bi mogli - stari i usamljeni žitelji zabitih sela vlasotinačke opštine.

Starim automobilom i gorivom koje sama plaća do onih kojima Vesnin osmeh ulepša dan, zemljanim putevima teško se stiže i leti, ali ova žena ne staje i kada uslovi nisu tako "povoljni".

"Ja sam ovim poslom volela i ranije da se bavim. Pošto sam ostala bez majke, kao siroče od 16 godina, onda sam večito volela starije, babe, dede, pa sam se odlučila za humanitarnu svrhu, bilo koju, da pomažem ljudima. Idem po putevima koji su udaljeni po šest kilometara od asfalta. Zimi je mnogo teško ići, kada su snegovi. Donegde idemo kolima, resto idemo pešice", kaže negovateljica Vesna.

Ona obilazi teritoriju sela Donja Lopušnja, koja pripada opštini Vlasotince. Dnevno pređe i po 20 kilometara, kako bi obišla sve svoje korisnike. U selu nema ni 100 stanovnika, usamljeni su i većini treba Vesnina pomoć. Ovim poslom bavi se sedam godina.

"Iskreno da kažem, mene opušta moj posao i ono čime se bavim. Presrećna sam, ja sam žena koja voli da se kreće i ispunjena sam obavezama", priznaje Vesna.

Svoje korisnike obilazi tokom cele godine. Za svoj rad i brigu o nemoćnima, posebno tokom korone, dobila je priznanje "Heroji Srbije" u doba pandemije, koje dodeljuje Delegacija Evropske unije u Srbiji, kao i "Oktobarsku nagradu" grada Vlasotinca, ali, ističe, njena najveća nagrada su njena porodica i srećni korisnici.

"Kad sam dobila nagradu, dosta građana mi je čestitalo, a ima i dosta koji nisu za to. Misle da postoji nešto drugo zbog čega si uspeo, ali ja sam ipak ponosna na to. Ima dosta ljudi koji su van puta i svakome izađem u susret, bez obzira da li je korisnik ili nije", priča Vesna za Prvu.

A korisnici ovako govore o njoj:

"Samo hvala bogu na tebi, što si zlato. Tebe da nije, ja bih do sada umrla 1000 puta", "Da ne dođeš, ja ne znam šta bih radila i sa kim bih razgovarala. Sama sam, muka je, ne daj bože tako da ostane čovek", "Zlato moje, to mi je i ćerka i snajka i sve živo"...

Udruženje građana "Osmeh" iz Vlasotinca postoji od 2011. godine i Vesna, kako kažu, zauzima počasno mesto.

"Mi smo humanitarno uduženje koje se bavi pružanjem usluga socijalne zaštite, pomažemo socijalno ugrožene građane. Pre svega se bavimo pružanjem usluga pomoći u kući za stare i lični pratilac deteta. To je usluga koju pružamo već 11 godina i potreba je sve veća, a svaka podrška građana, lokalne samouprave i države nam mnogo znači", napominje Predrag Radulović, predsednih UG "Osmeh".

Vesnin humanitarni rad nije usmeren samo na bolesne i nemoćne, stare i zaboravljene - ona pomaže svima, kad može i koliko može. Prevoz do grada ne postoji, a i da postoji, ima onih koji su nepokretni i koji do grada ne mogu stići. Ova sela izumiru, ostali su oni koji odavde nisu želeli da odu. Njima niko ne dolazi, jedino se po osmehu može videti da nisu zaboravljeni, to znači da je Vesna u blizini.

(Espreso / Prva / Exploziv)