SOFIJA JE PRVA ŽENA VOJNIK U SRBIJI: Heroina koja se PONOSNO borila, imala je MUŠKO IME za vreme RATA (FOTO)

Srpska heroina Sofija Jovanović, prva žena ratnik, rođena je 1895. godine u Beogradu.

Njen otac je bio dorćolski kasapin koji je imao samo žensku decu i stalno se žalio kako nema sina junaka da se osveti za epski poraz na Kosovu polju, oslobodi Srbiju od strane vlasti i ispuni Kosovski zavet. Bila je mlada kada joj je otac umro ali joj je želja njenog oca postala zvezda vodilja i želela je da da doprinos svoje kuće u borbi za odbranu otadžbine.

Već nakon Aneksione krize 1908. godine u Beogradu je osnovana organizacija Narodna odbrana koja je, između ostalog, regrutovala i opremala dobrovoljce i formirala četničke odrede za nadolazeće oslobodilačke ratove.

Balkanski ratovi

Rat sa Turcima u balkanskom ratu smatran je tada kao prilika za osvetu Turcima za epski poraz i viševekovno ropstvo. Prilikom izbijanja Prvog balkanskor rata 1912. godine, Sofija Jovanović maturantkinja sa nepunih 17 godina, javila se komisiji za regrutaciju Narodne odbrane kao dobrovoljac za rat.

Komisija je prvo odbila da primi mladu devojku u četnike i ponudili su joj da bude bolničarka sa rečima da nema nameru da u rat sa Turcima šalju devojke, već junake. Sofija je bila odlučna i nije htela da odustane pokazujući im svoju hrabrost i odlučnost. Nisu imali kud i primljena je u četnički odred kao prva žena u redovima vojske.

Njen muški vojni nadimak je bio Sofronije – kako su je i zvali njeni ratni drugovi. Prvo je poslata na kraću obuku za koiršćenje puške i bombe. Učestvovala je u četničkim jedinicama koji su išli ispred sprske vojske i imali zadatak da izviđaju teren, vrše diverzije i napade iz pozadine.

Za učešće u borbi odlikovana je sa više ordenja. Francuska i nemačka štampa su objavili članke o srpskoj heroini i dami ratniku kao i njene fotografije u uniformi, dok su je francuski dopisnici prozvali srpskom Jovankom Orleankom. Svoje učešće uzima i u Bregalničkoj bici gde je odlikovana za hrabrost. Nakon balkanskih ratova zaposlila se kao službenica u Direkciji železnice.

Odbrana Beograda i Voja Tankosić

Međutim, mir nije dugo potrajao a s obzirom da se u Beogradu nije nalazila redovna vojska što su austrijanci pokušali da iskoriste i izvrše desant i na prepad i zauzmu srpsku prestonicu.

Kako bi odbranio grad, major Voja Tankosić je regrutovao četnike, carinike čak i đake među kojima se nalazila i Sofija Jovanović. Uspeli su da spreče austrijski desent na Beograd u borbama na dorćolskom keju. Nakon toga Sofija je sa još četiri diverzanata dobila zadatak da sa svojom jedinicom upadne u karaulu u Zemunu i preseče telekomunikacione veze.

Nakon uspešno izvršenog zadatka skinuli su austrijske zastave i zaboli dve srpske zastave – jednu kao znak da su izvršili zadatak, a drugu da dovedu u zabludu austrijance da je osvojena cela karaula.

Pored toga učestvovala je i u bitkama na Drini i Kolubari. Godine 1915. godine pod snažnim nemačkom ofanzivom učestvuje u bitkama koji su vođeni oko Ade Ciganlije u poslednjoj odbrani Beograda kojoj je komandovao major Dragutin Gavrilović.

Kraj Velikog rata i godine posle njega

Mnogo ljudi je stradalo u toj odbrani a Sofija je kao jedna od retkih preživelih nastavila svoje učešće u Velikom ratu. Učestvovala je u prelasku srpske vojske preko Albanije i u proboju Solunskog fronta gde je izgubila deo stopala i ostala invalid.

Nakon rata odlikovana je sa 13 odlikovanja. Udala se za druga iz rata i živela povučeno od javnosti. Umrla je 1979. godine u svojoj 84-oj godini života.

Sofija Jovanović doživela je sudbinu njenih saboraca, zaboravljena od svog naroda ona danas nema spomenik niti ulicu u Beogradu.

Bonus video:

(Espreso/Mediji)