BLIŽI SE MITROVDAN, A VI NE IDETE U GOSTE? Ovako možete domaćinu uputiti NAJLEPŠU ČESTITKU za krsnu slavu!

Na dan krsne slave, kaže tradicija, nisu najvažniji ni gosti, a ni domaćin - već sam svetac koji je zaštitnik doma. Domaćini obično nastoje da pripreme što bogatiju trpezu, ali Srpska pravoslavna crkva podseća da hrana i piće nisu suština slave.

U slavu svecu zaštitniku doma se okupljaju porodica, rodbina i prijatelji i on je glavni gost na dan slave. U znak poštovanja prema njemu, domaćin ni ne seda za trpezu. On dočekuje goste koji mu čestitaju slavu, prekrste se i posluže slavskim žitom.

Slava se može čestitati i telefonom ili porukom, kako se uobičajilo u poslednje vreme. Važno je znati da se slava piše malim početnim slovom, a poruka treba da je poslata od srca.

"Ovo je zdravica iz duše prava, srećna ti domačine krsna slava".

Možete dodati uz čestitku i neku kratku poruku vezanu za sveca kojeg domaćin slavi - recimo, Svetog Jovana ili Svetog Nikolu, ali to nije neophodno.

Srećna slava domaćine u zdravlju je proslavite i na mlađe ostavite, da je slave dok je sveta, zbog sreće i berićeta, običaji to su davni slaviše nam preci slavni! Domaćine čašu gore nek se mudre reči zbore.

Dogoreva slavska sveća, nek vas prati svaka sreća i nek tamjan zamiriše, sve nevolje nek izbriše, nek vas vodi vera prava i Srećna vam krsna slava.

Običaji žive davni, običaji pravoslavni, da se slavi i proslavlja, da se krsti i nazdravlja, čašu dižem ne zbog slavlja već zbog sreće i zbog zdravlja, Bog vam svaku sreću dao i od zla vas sačuvao.

Domaćine, naspi čašu, danas slaviš sveca svoga, uzdaj se u veru našu i u jednog Hrista Boga. Sa gostima ti nazdravi i neka se vazda slavi.

U čije se zdravlje pilo, sve mu zdravo i veselo bilo, da se vazda pesma ori, da se mudra reč prozbori, nek je slava srećna svima, da slavite vekovima! Slavski dan vam srećan, domaćine, da imate goste fine, da zdravica dugo kruži, da se vino dobro služi, da u domu cveta sloga, da je zdravlje dar od Boga!

Daleko je kuća stara, u sećanju još mi živi, iz te kuće odoh brate u tuđinu u svet sivi. Teško mi je brate mili, nostalgija mene peče, bar da sam večeras tamo kad se slavski kolač seče. Znam bilo bi ko u raju, u rodnome zavičaju.

Pomogla ti krsna slava, zaštitila svakog tvoga, dok u crkvi kolač sečeš ti pomeni sveca svoga. On te štiti, on te voli i zato se njemu moli. Srećna slava, domaćine!

Sveti je dan, nek takav i bude, svog SVECA slavi, a voli ljude. Podigni čašu, takav je red, u čaši vino, u duši med. Vino neka ti telo blaži, vera nek ti dušu snaži. Ovo je zdravica iz duše prava: SREĆNA TI, DOMAĆINE, KRSNA SLAVA.

Inače, nije dobro da se porodica na dan slave razdvaja, već treba da svi članovi budu na okupu. Jedini izuzetak je kada se sinovi odvoje od kuće, jer svaki kojem je otac dao blagoslov počinje da samostalno slavi svoju krsnu slavu.

Na dan slave, niko od članova porodice ne treba ništa da radi od težih poslova, već važe pravila kao da je crveno slovo. Nije blagosloveno, kažu crkvena pravila, ni da se sprema mrsna slava ako ona pada na posni dan. Ne valja se ni ići kod onih koji mrse na svojoj posnoj slavi, time se - objašnjava se - ne poštuju svetitelji na pravi način.

(Espreso / Magazin Novosti)