SRBI SE OD JESENI DAVE U OVOM JELU, IAKO MISLE DA JE OPASNO PO ZDRAVLJE: Istina je skroz DRUGAČIJA, ovo sve MENJA!

Kiseli kupus u formi jela često se konzumira u mnogim zemljama širom sveta, u Nemačkoj je poznat kao sauerkraut, dok se u Koreji naziva kimchi.

Osim toga što se na našim prostorima kiseli kupus jede u obliku salate, od ove namirnice pravi se i nadaleko čuveni podvarak.

Podvarak spada u tradicionalna gotova jela, najčešće se sprema u toku zime i rado se jede na Balkanu i u zemljama Orijenta.

U ovom tekstu predstavićemo ti nutritivni profil podvarka, i objasnićemo na koji način ovo jelo utiče na tvoje zdravlje i kilažu.

Nutritivna vrednost podvarka na količinu od 100 g

Energetska vrednost - 264 kCal

Proteini 12 g

Ugljeni hidrati 2 g

Vlakna1,5 g

Masti 22 g

od kojih zasićene 7 g

Koliko kalorija ima podvarak?

Podvarak je pravo zimsko jelo i ubraja se u visokokaloričnu hranu.

U količini od 100 g podvarka kriju se 264 kalorije.

Kalorijska vrednost podvarka potiče dominantno iz masnoća koje se koriste u pripremi ovog jela.

Koliko podvarak ima proteina?

Jedan od najvažnijih sastojaka podvarka je meso, i to uglavnom suvo svinjsko ili ćureće meso.

U pripremi podvarka često se koristi i slanina, koja se prži zajedno sa crnim i belim lukom, što ovom jelu daje poznatu aromu.

Zahvaljujući tome, porcija podvarka od 100 g u proseku ima 12 g proteina.

Kao što znaš, u pitanju su proteini iz mesa, poznati po tome da sadrže svih devet esencijalnih amino-kiselina.

Iz toga razloga, ovi proteini nazivaju se još i kompletni proteini.

Koliko podvarak ima ugljenih hidrata?

U sastav podvarka ulaze meso, kiseli kupus, crni luk, beli luk, šargarepa i začini, zbog čega ovo jelo ima veoma nizak sadržaj ugljenih hidrata.

Shodno tome, u porciji od 100 g podvarka ugljeni hidrati učestvuju sa samo 2 g.

To podvarak čini sjajnim izborom za sve osobe koje žele da ograniče unos ugljenih hidrata.

Koliko podvarak ima masti?

U pripremi podvarka najčešće se koristi svinjska mast.

Zahvaljujući tome, kao i masnoćama koje se prirodno nalaze u suvom mesu, podvarak se svrstava u masna jela.

Naime, u ukupnoj količini od 100 g podvarka ima čak 22 g masti.

Od toga, 7 g čine zasićene masne kiseline, dok ostatak otpada na mononezasićene masne kiseline koje dominantno potiču iz svinjske masti.

Koliko podvarak ima vlakana?

Glavni sastojak podvarka je kiseli kupus, poznat kao hrana bogata vlaknima.

Takođe, u pripremi podvarka koriste se i crni luk i šargarepa, koji su takođe solidni izvori ovih nesvarljivih ugljenih hidrata.

Na primer, unos samo jedne šargarepe doneće ti 2 g vlakana.

Kada se sve to uzme u obzir, postaje jasnije zbog čega se u porciji od 100 g podvarka nalazi 1,5 g vlakana.

Uticaj podvarka na zdravlje

Kiseli kupus u toku pripreme prolazi kroz proces koji se naziva fermentacija, zahvaljujući kojem nastaju povoljni uslovi za razmnožavanje probiotika.

Probiotici su drugi naziv za “dobronamerne” bakterije koje žive u tvojoj probavi, i pomažu ti da bolje apsorbuješ vitamine i minerale iz hrane.

Budući da se podvarak peče u rerni na visokim temperaturama, mala je verovatnoća da probiotičke kulture mogu da prežive te uslove.

Uprkos tome, podvarak ti obezbeđuje unos određene količine vlakana iz kupusa i proteina iz suvog mesa, što je dobro za tvoje zdravlje.

Imaj na umu da je podvarak pripremljen na svinjskoj masti zdraviji od onog koji se sprema na biljnom ulju.

Osim zasićenih masnih kiselina, svinjska mast sadrži i visok procenat mononezasićenih masnih kiselina, kao što je oleinska kiselina, kojom obiluje maslinovo ulje.

Interesantno je da novija naučna istraživanja ukazuju na to da zasićene masne kiseline i oboljenja srca i krvnih sudova ne moraju nužno da budu u uzročno-posledičnoj vezi.

Uticaj podvarka na kilažu

Podvarak je masno i visokokalorično jelo, stoga ti ne savetujemo da ga jedeš ukoliko si na dijeti.

U tom slučaju, kiseli kupus je znatno bolja opcija, jer ti donosi malo kalorija, obiluje vlaknima, ima visok sadržaj vode i pozitivno utiče na mršavljenje.

Na kraju, korisno je da znaš da pojedina naučna istraživanja pokazuju da ishrana bogata probiotskim kulturama može da pomogne kod skidanja viška kilograma.

(Espreso)