BOSONOGI ALEKSANDAR POPISUJE MEŠTANE SELA KOD POŽAREVCA: Iz poštovanja prema ljudima uvek uradi JEDNU STVAR (FOTO)

Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji počeo je u subotu i trajaće do 31. oktobra. Na terenu je oko 15.000 popisivača. Preliminarni podaci biće objavljeni do kraja novembra, a već na proleće, počeće objavljivanje prvih konačnih rezultata.

Popisivači su na terenu, imaju identifikacione kartice, sa fotografijom, imenom i prezimenom i dužni su da je pokažu građanima ako zatraže.

Pojedini Srbi su po pitanju popisivača vrlo skeptični, u dilemi su da li da ih puste u kuću, zagledaju ih i "skeniraju" sa svih strana. Zamislite sad da vam na vrata zakuca popisivač, ali bosih nogu!

E pa, meštani sela Dragovac kod Požarevca nema potrebe da zamišljaju, njih popisuje bosonogi popisivač Aleksandar Mančić. Inače, da ne preterujemo, Aleksandar ipak dok je na radnom mestu, iz poštovanja prema ljudima, obuje sandale, ali kako nam je rekao, zbog sandala ga čudno gledaju jer im nije jasno da u oktobru mesecu može da se šeta u njima.

"Radim popis u selu i tu su kuće, nema stanova tako da popis radim u dvorištu, ne ulazim u kuću i zbog sebe i zbog njih jer se još uvek čuvam korone. Imam da obiđem 280 kuća, a do sada sam obišao 100 tek tako da imam još posla. Jedino što ne radim bos, neću zbog vožnje i mnogi bi me primili ali bi se posle žalili na mene u opštini, pa ne želim da dođe do bilo kakvih neprijatnosti. Zato nosim otvorene sandale", priča sagovornik.

Kako kaže, jednom je samo potpuno bos išao da popisuje i to vikendice u kojima niko ne stanuje, a opisao je i zanimljiv susret sa jednim od meštana.

"Pre neki dan sam išao da obiđem neke vikendice u kojima niko ne živi i tad sam išao bos. Deda me jedan sreo i rekao mi "Sinovac nemoj da ideš bos da se ne nabodeš na strnjiku od kukuruza", a ja sam mu reako da neće ništa da mi fali i da se to desi.

"Ne znam šta se čude babe"

"Iskreno sam se dvoumio da li da krenem bos ili ne. Sećam se da sam pre neki dan radio i jedna baba mi rekla "Sine pa ti si bos", ja kažem da nisam bos i da imam sandale. Ne znam šta se čude te babe, one su kao mlade išle bose, jedna mi čak rekla da se bosa i udala", kaže Aleksandar.

Inače, Mančić je bosonog ušao i u Skupštinu grada Požarevca, a kako kaže, niko mu zbog toga nije pravio problem. Ovaj čovek gde god da se pojavi ljudi žele da se slikaju sa njim, a neki su čak uz njega i hodali bosi.

Naš sagovornik obišao je mnoge evropske zemlje, i naravno sve bosih nogu, čak je i granicu prelazio bez obuće.

"Obišao sam 26 evropskih zemalja, imam želju da obiđem i druge ali sada zbog korone ni agencije ne rade kao pre. Obišao sam celu bivšu Jugoslaviju, a bio sam i u Rusiji, Berlinu, Švedskoj, Španiji, Češkoj, Danskoj, Italiji, Turskoj, Francuskoj, Bugarskoj, Letoniji, Litvaniji, Estoniji... Svuda sam bio bos, u Parizu je bila neka crnkinja koja je isto hodala bosa, njima tamo ništa nije čudno dok je ljudima u Španiji i Barseloni to bilo čudno, na zapadu je druga priča. Španci su strogi, takvi su jednostavno", rekao je Aleksandar za portal Espreso.

Po rodnom Požarevcu svuda stigne bosih nogu, ali na jednom mestu mu još uvek prave problem.

"Svuda ulazim bos sem u Zavod za zapošljavanje kod nas, tamo mi prave problem. U većinu manastira može da se hoda bosih nogu, ali na Fruškoj gori su se bunili. Tad su mi rekli da ne mogu bos da uđem, pa sam pitao zbog čega jer je i Hrist hodao bos, ali i svi sveci, međutim svakako mi nisu dozvolili".

Aleksandar je potpuno zdrav, tvrdi da se nikada nije prehladio zbog toga što svuda gazi bos, ali objašnjava da je sve stvar navike.

"Nemam nikakvih posledica, sve normalno. Na pocčtku su me boleli mišići dok se telo nije naviklo, sada nemam problema. Primetio sam recimo ako češće hodam obuven da me zabole noge kada ponovo krenem bos, ali kada stalno hodam bos onda ne boli ništa, sve je to stvar navike".

Aleksandar je bosih nogu dospeo i na planinarenje, ali ispričao je da nije to baš tako jednostavno.

"Nije lako u početku jer te sve bocka, neprijatno je, zato treba ići po travi ili pesku prvo pa postepeno se navikavati. Ja sam se na Rtanj popeo bos, koža očvrsne i mišići budu jači, ali na početku ne može mnogo da se izdrži i treba dosta da se vežba. Najduže što sam prešao bos za dan bilo je 30 kilometara".

(Espreso/D.S.)