NEKADA SU BILI CENJENI, A DANAS SU GOTOVO IZUMRLI: 30 prelepih zanata kojima se retko ko bavi!

Pre samo stotinak godina biti zanatlija u Srbiji je bio cenjen i častan izvor prihoda koji je omogućavao težak, ali pošten život.

Zanatska proizvodnja se realizovala u zanatskim radnjama, a posao su vodili majstori. Oni su imali svoje pomoćnike – kalfe i šegrte. Zanat se učio godinama. A evo koji su to izumrli zanati, da danas više skoro i ne postoje!

Ipak, sve su to davno prošla vremena. Većina ovih zanata danas je ili potpuno iščezla ili za njih zna jako mali broj ljudi, pre svega porodica koje se njima bave već generacijama.

Zaplovite sa nama ovim vremeplovom i podsetite se nekih fenomenalnih, a zaboravljenih zanata stare Srbije!

ABADžIJA – u doslovnom prevodu sa turskog ” krojač odeće od abe”, majstor-zanatlija koji od grubog sukna – abe šije odela – narodnu nošnju

BIČAKDžIJA – onaj koji izrađuje noževe

VUNOVLAČAR – zanatlija koji obrađuje vunu, raščešljava, čini je vazdušastom i spremnom za dalju obradu

GAJTANDžIJA – užar i izrađivač vrpci

DEGIRMENDžIJA – milinar

ĐUMRUKDžIJA – “đumruk” je turski izraz koji se koristio za carinu. Naziv za osobu koja je naplaćivala đumruk je đumrugdžija

EKMEDžIJA – pekar

ZILDžIJA – onaj koji proizvodi zile, prdmete od mesinga – zvona, čirake, kantare…

IKONOPISAC – slikar ikona, čovek koji se bavi ikonopisom

JORGANDžIJA – zanatlija koji šije jorgane, dušeke i jastuke

KLONFER – zanatlija koji radi sa limovima, pre svega na krovovima, olucima i sličnim proizvodima od lima prilikom izgradnje građevinskih objekata.

LULADžIJA – zanatlija koji izrađuje lule

MUTAVDžIJA/MUTABDžIJA – tkač, zanatlija koji se bavio tkanjem seoskih torbica od kozje dlake, a u kojima se ranije nosilo vino, so, sir, hleb, pogača ili rakija kad je seljak odlazio da radi na njivi ili deca u školu

NAKAŠ – moler

ODžAČAR – zanatlija koji vodi računa o odžacima – dimničar

PUDAR – čovek koji čuva vinograd i bavi se poslovima koji su neophodni da bi rod grožđa bio što bolji i veći – orezivanje, prskanje, okopavanje…

RABADžIJA – čovek koji sa zapregom, najčešće volovskom, bavi prevozom robe u zamenu za nadoknadu

SAKADžIJA – čovek koji raznosi vodu za piće po varoši (“saka” je bure ili kola sa buretom u kojima se voda nosi)

TABADžIJA – zanatlija koji “tabanjem” tj. udaranjem, omekšava vunenu tkaninu nastalu tkanjem

UŽAR – čovek koji proizvodi užad, kanape i konopce

FIŠEKLIJA – trgovac barutom (“fišeklija” je i kutijica od drveta ili predmet od kože gde se držao barut)

HALAČ – zanatlija koji se bavi grebenanjem vune (obrađivanjem pre nego što je spremna za upotrebu)

ĆERAMIDžIJA – zanatlija koji se bavi izradom ćeramide – crepa

CIGLAR – zatanlija koji se bavi izradom cigli

ČIBUKDžIJA – čovek koji izrađuje čibuke – dugačke lule za duvan, često u kompletu sa ukrašenom glinenom posudom

DžEVAHIRDžIJA – zanatlija koji proizvodi skupoceni nakit, draguljar, juvelir

ŠEŠIRDžIJA – zanatlija koji se bavi izradom šešira

(Espreso / Dnevno)