PRIMETILI STE DA U NAŠIM MARKETIMA VIŠE NEMA MESARA? Iz Tehnološke škole za Espreso otkrili ZAŠTO je to TAKO!

Praksa kod eminentnih socijalnih partnera, mogućnost dobijanja stipendije, zanat u rukama, obezbeđen posao... Kada govorimo o školovanju na smeru mesara u Srbiji, ono u teoriji ukratko izgleda ovako.

Gde je onda "zapelo"?

Odgovor se, kao i za većinu stvari, može lako pronaći u praksi.

Nepovoljni uslovi rada, male plate, odlazak zanatlija u inostranstvo gde su više cenjeni i bolje plaćeni... Evo odgovora i na pitanje zašto u velikim trgovinskim lancima nema ko da tranžira, seče i obrađuje meso.

Nedostatku radne snage su se "prilagodili" i pojedini poslodavci, pa često i ne zahtevaju od radnika prethodno iskustvo na poziciji mesara. Naročito ako je u pitanju rad u nekom velikom trgovinskom lancu, supermarketu i sl.

Da je sve manje interesovanje učenika za smer mesara, potvrdila nam je i direktorka Hemijsko-prehrambene škole u Beogradu Nataša Parezanović.

Kaže da je pre situacija bila daleko bolja, ali godinama unazad interesovanje naglo opada, i to u tolikoj meri da je smer spao na pet učenika.

- Interesovanje učenika je izuzetno malo - gotovo da ga i nema. Ranije se upisivalo mnogo učenika i to sa velikim brojem bodova. Par godina unazad imamo samo jedno odeljenje i to sa manjim brojem učenika od predviđenih, a ove godine imamo samo pet upisanih učenika, ističe direktorica škole za Espreso i objašnjava zašto je interosavanja sve manje.

- Sve manje dece želi da upisuje zanate, jer im upisna politika omogućava upis na četverogodišnje školovanje, čak i sa 0 bodova na završnom ispitu, kaže naša sagovornica.

Stipednije, praksa, obezbeđen posao...

Hemijsko-prehrambena škola ima socijalne ugovore sa trgovinskim lancima o zapošljavanju učenika koji završe školu, stipendije, odlično organizovanu praksu i laboratorije.

- Učenici naše škole imaju izuzetno dobro organizovanu praksu kod eminentnih socijalnih partnera. Učenici imaju mogućnost dobijanja stipendije, o čemu su obavešteni na početku školovanja, kao i tokom prezentacije škole u osnovnim školama i na sajmovima obrazovanja. U školi imamo specijalizovanu, dobro opremljenu vežbaonicu, za učenike ovog obrazovnog profila u kojoj imaju mogućnost da usavršavaju znanja i veštine. Po završetku školovanja naši učenici steknu izuzetne veštine i mogu da stanu "rame uz rame" sa majstorima maloprodajnih objekata. Svim učenicima je nakon završenog školovanja je obezbeđen posao. U teoriji sve lepo zvuči, ali zainteresovanih učenika nema, ističe Nataša Parezanović za Espreso.

Poslodavci u prestonici kubure i sa pronalskom radnika na odeljenju delikatesa. Neretko primaju nekvalifikovanu i "priučenu" radnu snaga koja nekada kupcima napravi više štete nego koristi- nepravilno iseče meso ili suhomesnate proizvode, ne zna šifre robe, ne poznaje ponudu u rafovima...

Strani lanci u Srbiji, iako imaju mnoge beneficije i ostvaruju velike profite, radnicima nude veoma nepovoljne uslove.

Zato se oni koji imaju ovaj zanat u rukama najčešće zapošljavaju u privatnim mesarama ili odlaze u inostranstvo.

Podsetimo, srednje stručne škole godinama već ne mogu da popune sva mesta, iako su u pitanju neka od zanimanja koja su deficitirana i dobro plaćena. Koliko ponekad učenici greše što ne žele da upišu zanataske smerove, najbolje ilustruje primer zavarivača koji može da ima platu kao ajtijevac.

(Espreso)