GASTARBAJTERI SE POMAMILI! Pričaju o školstvu u EU, uporedili ga sa SRPSKIM, a onda su se dotakli dece ovde i tamo!

Prvi septembar je u Srbiji tradicionalno “rezervisan” za početak nove školske godine, dok su u mnogim evropskim zemljama đaci već uveliko u učionicama, a u nekima će sesti tek sredinom meseca.

Međutim, ovo nije jedina razlika između školstva, ali i samog odnosa roditelja kod nas i u drugim državama. Kako sve to izgleda “preko”, pokušali su da nam dočaraju naši ljudi koji žive širom Evrope i gde im deca normalno pohađaju nastavu.

Nemačka - Knjige ne kupujemo, mnogo pažnje sportu

U Nemačkoj pripreme za novu školsku godinu počinju u zavisnosti od toga u kojoj pokrajini živite. Jer, upravo kako bi se izbegle velike gužve, prosvetni sistem u ovoj zemlji je osmišljen tako da ne idu svi đaci u isto vreme na raspust, ali i ne počinju školsku godinu.

Bojan Andrić, koji radi kao lekar na klinici u Sigenu, gradu u pokrajini Severna Rajna - Vestfalija na zapadu Nemačke, gde živi sa suprugom i dve ćerke, kaže da je školska godina počela pre tri nedelje.

- Za razliku od Srbije, ovde se knjige ne kupuju. Koriste se u četvorogodišnjem ciklusu. Znači, kada moja ćerka završi treći razred, knjige će koristiti generacija koja je iza nje. Na godišnjem nivou se plaća oko 30 evra, zbog troškova repromaterijala. Ostalo se kupuje. U školi dobijemo spisak školskog pribora koji nam je potreban i to kupujemo - kaže Bojan Andrić.

Na pitanje, da li i kod njih vlada euforija kao u Srbiji pred početak školske godine, Andrić kaže da je slična situacija.

- Mi smo ove godine malo zakasnili, pa smo poslednjeg vikenda pred početak škole otišli u nabavku. Puno toga što je bilo na popustu smo propustili, ali gužve su bile baš velike. Ovde se puno pažnje posvećuje sportskim aktivnostima u školi, tako da deca moraju da imaju opremu za sve sportove. Od plivanja, trčanja do gimnastike - objašnjava ovaj naš lekar.

“Ispraćaj za prvake uz kesu sa poklonima”

I Sanja Tomić iz Ofenbaha spremila je ćerku za polazak u treći razred. Kako kaže to sada nije prevelik izdatak, s obzirom na to da je dosta opreme ostalo od prošle godine.

- Najviše košta polazak u prvi razred kada sve morate da nabavite. Tada je to bilo otprilike oko 100 evra za pribor, dok se školske knjige plaćaju direktno školi. Oni sve to obezbede i koštalo je oko 15-20 evra. Ove godine možda smo izdvojili oko 30 evra. Na kraju svake školske godine dobijemo spisak šta je potrebno za sledeću, proberemo šta je ostalo, ako ima novih predmeta koji zahtevaju dodatnu opremu dokupimo i to je to.

Glavni motiv svih izloga u radnjama je “Povratak u školu”.

- I ovde se pridaje posebna pažnja za polazak u prvi razerd, pravi se mala proslava, okuplja se cela porodica da isprati đaka prvaka. Prvačić dobija specijalnu školsku kesu, kao paketić sa slatkišima - kaže Sanja.

Kada je reč o koroni, nada se da je to daleka prošlost.

- I prošle godine časovi su tekli redovno, bez bilo kakvih mera. Đaci su mogli besplatno da uzimaju testove u školi i da se sami testiraju kod kuće, ukoliko to žele ili imaju potrebe. Maske nisu neophodne i nadamo se da će tako i ostasti. Nismo dobili drugačije upute za ovu školsku godinu - dodaje Sanja.

Norveška - Udžbenike pozajmljuju, bitna je odeća

Davor Golubović sa porodicom živi u Norveškoj. Kako kaže za “Blic”, “dosta toga varira od mesta do mesta i od škole do škole”.

- Ranac je obavezan i kupuju ga roditelji. Pernica/futrola je neophodna kao i povez/zaštita za knjige i to je nešto što apsolutno morate kupiti kada deca krenu u školu. Sve knjige koje im je dozvoljeno da pozajme iz škole za godinu moraju biti pokrivene koricama za knjige, kako se one ne bi istrošile - kaže Golubović.

On objašnjava da je veoma bitno da deca imaju dobru odeću koja ih održava suvim po kišnom i snežnom vremenu. Eventualno dodatne kišne pantalone, kao i dodatna u koju mogu da se presvuku ako se pokvase.

- U osnovi, školarcu su potrebne tri vrste cipela. Par laganih patika za unutar škole, zimske čizme i gumene čizme za kišu. Školska deca moraju imati najmanje jedan komplet odgovarajuće sportske odeće, patike i posebnu torbu za nošenje već od prvog razreda - kaže Golubović.

Švajcarska - deca dobijaju knjige i sveske

Škola u Švajcarskoj je počela već u avgustu, s tim da ne polaze sva deca istog datuma, već svaki kanton individualno određuje početak školske godine.

- U našem kantonu (Bazel), deca su pošla u školu 2. avgusta. Kao što se početak škole određuje po kantonima, tako se određuje i raspust. Deca su imala pet nedelja letnjeg raspusta, a dok smo živeli u prethodnom kantonu odmarali su dva meseca. Ali sve se to nadoknadi tokom godine, tako već u oktobru imaju raspust od tri nedelje, pa još dve u decembru, takođe dve u februaru, i za uskršnje praznike nedelju do dve.

- U osnovnoj školi sve imaju plaćeno, deca dobijaju sve knjige besplatno, čak i sveske, roditelji kupuju samo školski ranac i pribor, a u nekim školama čak i pribor dobiju.

- Moje iskustvo kaže da je školovanje u Švajcarskoj izvanredno i nemam apsolutno nikakvu zamerku na njihov sistem, posebno što na ličnom primeru mogu da uporedim školovanje ovde i školovanje u bivšoj Jugoslaviji - rekao je za "Blic" Predrag Milićević, koji već dugi niz godina živi u Švajcarskoj.

Finska - Država plaća čak i ekskurzije

Prof. Tarja Mitrović, na svom blogu “Moja Finska”, opisala je kako izgleda škola u skandinavskoj zemlji.

- Iako se u Srbiji i regionu, osnovci tek spremaju za prvo školsko zvono, u Finskoj je školska godina već počela.

Kako kaže, “Finci puštaju decu samu i po mnogo surovijoj klimi, ali deca se naviknu, očeliče i ne razbolevaju tako često kao neka prezaštićena ušuškana deca”.

- Za svaki slučaj bitno je da dete ima vaš broj telefona na koji vas može dobiti ukoliko mu zatrebate. Iako su Finci mnogo bogatija nacija od svih na Balkanu, decu u školu ne šalju u mondenskoj garderobi, u kojoj ne smeju ni da se igraju, jer je mogu iscepati ili isprljati, već je odeća komotna, skromna i prilagođena deci.

“Nema domaćih zadataka do šestog razreda”

Ona posebno apostrofira jedan podatak.

- Iako u Finskoj roditelji nemaju nikakve izdatke oko školovanja, ekskurzija, užine, jer sve to plaća država, oni se ne rasipaju novcem i veoma su racionalni. Deca i u najmlađem školskom uzrastu idu sama, ili sa drugarima u školu, mnogo su samostalnija od dece u Srbiji.

Razlike postoje i u vrsti nastave.

- U Finskoj deca do šestog razreda nemaju domaće zadatke jer se smatra da je izuzetno bitno da deci ostane vreme za igru. Ono što je takođe bolje u Finskoj je i to da deca dolaskom u prvi razred nikako nisu primorana da sede mirno u klupama, jer je to za njihov uzrast i neprirodno i mučno. Deca mogu da dođu do table, do druga, da sede na klupama…

(Espreso / Blic)