REDAKCIJA ESPRESA SE PRISETILA PRVOG ŠKOLSKOG DANA: Priče od 1978. do 2009. godine će vas NASMEJATI DO SUZA! (FOTO)

Polazak u školu predstavlja važnu etapu kako u životu mališana tako i u životu roditelja. Ne samo da postaju stariji i zreliji, već polaskom u školu deca uče i stiču nove navike, upoznaju neko novo okruženje, ali i sve one veštine koje će im značiti u kasnijem životu.

Iako polazak u prvi razred označava jedan lep početak za mališane, postojaće brojni izazovi sa kojima će morati da se susretnu.

Ovaj dan nekome ostane u lepom sećanju, nekome baš i ne. Redakcija Espresa se prisetila svojih prvih školskih trenutaka, od 1978. do 2009. godine.

Maja J, Beograd, 1978.

- Plava kecelja sa obaveznom belom kragnom oko vrata, morala je da bude uštirkana, lakovane cipelice i haljinice ili suknjice do kolena. Što se tiče frizure, devojčice su nosile pletenice u kosi ili rep, po izboru.

Dečaci su nosili plave bluze i obavezno su bili uredno ošišani, nikako duga kosa.

Nisu postojali rančevi, svi smo nosili četvrtaste školske torbe na leđima , poprilični iste, i bukvar u ruci.

Mirjana S, Obrenovac, 1994.

- Krenula sam u prvi razred 1994. u Osnovnu školu "Jovan Jovanović Zmaj" u Obrenovcu. Mama mi je kupila mornarski komplet, ali sam na pola puta do škole pala u prašinu, pa smo se vraćali da se presvučem, sreća pa je škola bila relativno blizu inače zamalo da zakasnimo na prvi čas. Drugog stajlinga se ne sećam. Sedela sam u klupi sa dečakom iz komšiluka, ali sam se ubrzo premestila i sela pored drugarice sa kojom se i dan danas družim.

Nedeljko Đ, Beograd, 1995.

- Otac me odveo u školu i smestio u prvu klupu sa dečakom iz komšiluka, da učiteljica motri lakše na nas. Mi smo se tukli svaki odmor i malo na časovima, pa nas je razdvojila isti dan. Po sestri sam poručio da ću sa tim novim drugom da se vratim kući, da ne dolaze po mene. Onda me na raskrsnici poštar udario motorom jer sam loše procenio da ću biti brži od njega. Ne sećam se šta sam nosio i koju sam frizuru imao, ali bila je drugačija kad sam došao kući.

Sećam se još da sam bio šokiran što ostala deca ne znaju da čitaju jer kako onda gledaju filmove? I da je jedna devojčica plakala. Tad sam shvatio da su najbolje godine mog života već iza mene.

Jelena M, Beograd, 1998.

- U prvi razred sam krenula 1998. godine u osnovnu školu Vladimir Nazor u Beogradu, danas je doduše ta škola promenila naziv. Mama me je dovela prvi dan, a pošto nisam volela da oblačim suknjice i haljinice, majka mi je uslišila želju i obukla mi običnu majicu, farmerke i air max patike.

Na svu sreću u odeljenju sam imala drugara Kristijana iz svoje ulice, pa sam kao krpelj prvi dan samo sa njim pričala i ni sa kim drugim. To je bilo vreme kada smo manje više svi izgledali slično.

Niko se nije pitao šta ko nosi, da li je garderoba markirana, da li u džepu neko ima smartphone ili iphone, niti su se roditelji busali sa statusom, zanimanjem i stambenim pitanjem.

Svi smo pretežno dolazili iz radničkih porodica. Stariji bi rekli da je moja generacija otišla u out, a mi mislimo da smo poslednja generacija "normalnih".

Tamara M, Beograd, 2000.

- 2000. godina, mama me je pratila do škole, učitelji su prozivali novopečene đake po odeljenjima. Jedva sam čekala da krenem u školu, a ceo prvi dan je prošao u upoznavanju sa novim drugarima. Prva osoba pored koje sam sela u klupu mi je postala najbolja drugarica.

Marina L, Bijeljina, 2003.

- U prvi razred sam krenula 2003. godine, u OŠ "Knez Ivo od Semberije" u Bijeljini. Moja moralna podrška tog prvog dana bili su mama i mlađi brat sa kojima sam otišla u školu. Nosila sam teksas zvoncare, rozu majicu dugih rukava, a "zvezda autfita" bio je futrovani šeširić Vini Pu. I, naravno, torba veća od mojih leđa. Sećam se i da sam bila jedina devojčica u razredu koja je prvi školski čas sela u klupu sa dečakom. Sa tim istim dečakom u klupi sam sedela i narednih osam godina, a bili smo i pratnja jedno drugom za malu maturu.

Jovana V, Vranje, 2003.

- Te godine sam za polazak u školu dobila najlepši "poklon", rodila mi se sestra par dana pre 1. septembra.

Prozivka počinje u holu škole, mama nestrpljiva jer mora kući da čuva bebu, a ja još nestrpljivija da saznam s kim ću biti u odeljenju.

Kratka kosa obavezno (ako budem imala vaške da me mama lakše istrebi), i haljinica koju sam danima držala na vidnom mestu kako joj se nešto ne bi "desilo".

Ubrzo saznajem da sam u odeljenju sa devojčicom iz komšiluka koju sam najmanje podnosila ranije, ali smo na kraju bile nerazdvojne u toku cele osnovne škole.

Milica S, Ub, 2003.

- Krenula sam u prvi razred 2003. godine i to u školu “Milan Munjas” Ub. Bilo mi je samo bitno da budem dobro obučena i da sedim sa dečacima u klupi, što se i desilo.

Budući da sam jako vezana za mamu, nije mi bilo svejedno kad me je “ostavila” u školi, ali sam se brzo navikla i već zaljubila u drugara iz odeljenja. Bilo mi je bitno i da pre nego sto pođem u prvi razred naučim sama da čitam i pišem, pa sam svaki dan učila kući, da bih prvi dan u skoli umesto “princeza” pročitala “prinac keza”. Jako sam bila srećna što je moja učiteljica Ljilja tako lepa!

Toliko o meni, a evo i dve slike kao dokaz - NEĆETE VEROVATI KAKO SE OBUKLA ZA PRVI DAN PRVOG RAZREDA!

Ana P, Surdulica, 2003.

- U prvi razred sam krenula sa šest godina i 17 i po kilograma. S obzirom na to da sam imala jaku želju da ranije pođem u školu, upisali su da imam 18 kilograma, što je bila donja granica.

Prvi dan u školi ću pamtiti po tome što sam se zaletela ka najboljoj drugarici kako ne bi krenula bez mene, a onda i pala na glavu. Usledilo je razočarenje što nismo bile kod iste učiteljice.

Ana K, Kotor, 2003.

- U prvi razred sam krenula 2003. godine. Imala sam punih sedam godina. Sećam se da me je u školu povela mama. Bila sam pomalo uplašena jer je tamo bilo mnogo dece koja su bila uglavnom veća i starija od mene. Međutim, opustila sam se kada sam videla nekoliko poznatih drugara iz vrtića i iz kraja.

Lazar S, Mrčajevci, 2004.

- Jedino što znam da su mi svi godinama prepričavali da taj prvi dan škole zbog štrajka nije bio ni odrzan u časovima, već je bio samo skup svih đaka i roditelja sa učiteljem, gde je objašnjavano kako će teći godina i kada se tačno kreće u školu i da sam ja nakon 10 minuta priče rekao: “ Je l' smo mi ovde došli da pričamo gluposti ili da nešto učimo” i da su svi počeli da se smeju…

To je bila anegdota o kojoj se dugo pričalo!

Aleksa P, Surdulica, 2007.

- Kao što se može videti iz priloženog, nisam bio oduševljen idejom o polasku u školu. Jedino me radovalo to što ću moći da nosim nove patike.

Dijana S, Obrenovac, 2009.

- Sećam se prvog školskog dana kao da je bio juče. Obzirom da sam čak 2 godine išla u predškolsko, verovali ili ne, bila sam prilično spremna i željno iščekivala da krenem u prvi razred.

Prvi školski dan bio je 1. septembra 2009. godine u jednoj osnovnoj školi u Obrenovcu. Došla sam sa bakom među prvima i sela u prvu klupu odmah ispred učiteljice, sa mnom je sedela drugarica koja se zove Dragana.

Dok su sva deca bila mirna, stidljiva i tiha, ja sam već prvog dana stalno nešto zapitkivala učiteljicu. Sećam se da je na tabli bilo napisano "Dobrodošli đaci prvaci", a učiteljica je želela da napišemo ispod naša imena i normalno ja prva skočim i napišem svoje ime najkrupnijim slovima.

Svi smo bili mali, slatki, bez zubića, a sećam se da sam imala kosu vezanu u dva repića sa mnogo šnalica, bila sam obučena u haljinu. Mnogima je prvi dan škole traumatično iskustvo, a meni je baš bilo prelepo i pamtiću ga sigruno do kraja života.

Sećate li se vi prvog školskog dana? Pišite nam u komentarima...

(Espreso)