OD "SMAKA", PREKO "PARTIBREJKERSA" DO BOBA DILANA: Patrijarhov MUZIČKI UKUS JE RAZNOLIK, a ovo je njegovih TOP 10

Danas tačno u podne u jednoj nesvakidašnjoj radio-emisiji, patrijarh Porfirije je predstavio pop i rok pesme koje je slušao kao mladić.

- Želeo sam da iskoristim poziv Dvestadvojke da pošaljemo poruku pre svega mladima koji i danas slušaju muziku sa radija, kroz koju će moći, eto, da steknu nekakav utisak šta su generacije kojoj ja pripadam slušale u svojoj mladosti. I još dodatno da pošaljem poruku, ako tako mogu da kažem, da su i sveštenici ljudi iz naroda, da su to neki ljudi od nas koje smo mi uspeli kao narod da iznedrimo da bi mogli da služe svetu liturgiju, ali da su i oni delili, kao što i danas dele, sve vrednosti kojima živi jedan narod. To je slučaj i sa patrijarhom. I podrazumeva se da vole muziku. Sada sam pripremio samo delić pesama i muzičara koje sam slušao u mladosti. Verujem da ćemo slaviti još mnogo, mnogo rođendana, pa eto onda prilike da listu produžujemo i proširujemo od onih dana kada sam ja bio mlad, pa kroz vreme, sve do naših dana - rekao je patrijarh Porfirije u razgovoru za Dvestadvojku.

Radio Beograd 202 je na svojim društvenim mrežama najpre otkrio samo dve od desetak numera po izboru patrijarha Porfirija. To su "Knockin‘ on heaven‘s door" Boba Dilana i "Hoću da znam" grupe "Partibrejkers".

- Cane koji je moj prijatelj i brat je u toj pesmi, čini mi se, napravio nešto što spada u najbolja ostvarenja u našem rokenrolu i na polju rok muzike - obrazložio je patrijarh svoj izbor.

Patrijarh srpski Porfirije predstavio je danas na Radiju Beograd 202 izbor od deset pop i rok pesama koje su obeležile njegovu mladost i danas za njega imaju posebnu simboliku. "Naravno da to nisu sve pesme i pravci koje sam voleo da slušam, ali sam izabrao ono što može da stvori utisak kakva je bila naša generacija u mladosti, šta smo voleli da slušamo. Ima raznorodnih pesma i pravaca, ali zajedno čine jedan mozaik", rekao je Porfirije na Beogradu 202.

Među izabranim pesmama našle su se "Etida" Korni grupe, "Odbrana" Idola, "Zagreb i ja se volimo tajno" Arsena Dedića i "Šumadijski bluz" Smaka.

U Porfirjevom izboru su bile i "Knockin' On Heaven's Door" Boba Dilana, "Dance Me To the End of Love" i "Famous Blue Raincoat" Lenarda Koena, "Immigrant Song" Led cepelina, "Molitva Fransoa Vijona" Bulata Okudžave i "It's Five O'Clock" benda Afrodajtis čajld.

Za pesmu engleske rok grupe Led cepelin Porfirije je rekao da sadrži stihove o "Nordijcima koji beže od nesreće i rata", što "potvrdjuje da smo pred apsurdom i strahotama stradanja jednaki severnjaci i južnjaci".

Porfirije je naveo da stihovi kanadskog kantautora Koena o "plesu do kraja ljubavi" nadahnuti stradanjem tokom Holokausta u logorima smrti gde je bila praksa da gudački kvartet logoraša "svira dok njihove drugove ili rodjake streljaju ili guše u gasnim komorama".

"Pesmu doživljavam kao svojevrsnu molitvu za sve koji su postradali u toku Drugog svetskog rata i i za sve u bilo kojim ratovima danas", rekao je patrijarh.

"Famous Blue Coat" je odabrao u znak sećanja na nedavno preminulog prijatelja Velju Pavlovića, novinara televizije Studio B, koji je bio autor serijala "Duhovnici" gde su imali priliku "prvi put na jedan pristupačan način da govore mngoi monasi, sveštenici i duhovnici".

"Šumadijski bluz" kragujevačkog Smaka je jedna od pesma koje Porfirije i danas sluša naročito onda kad se ne oseća dobro, ima neki problem, u ćorsokaku je i ne nalazi u sebi potencijal da se iščupa iz lavirinata.

Glavna i odgovorna urednica Radio Beograda 202 Milica Kuburović za čitaoce "Blica" otkrila je još jednu numeru koju je patrijarh Porfirije izabrao. Reč je o pesmi "Odbrana" grupe "Idoli".

- Objašnjavajući zašto je i nju uvrstio među neke od najznačajnih u svojoj mladosti, patrijarh Porfirije nam je rekao da ova pesma i album na kojem se našla - „Odbrana i poslednji dani“ - za njega predstavlja jedno od onih umetničkih dela koja, čim se pojave, bivaju prepoznata kao velika, izuzetna, pa čak i prelomna. Takvim smatra ovaj album, za koji kaže da je izneo na svetlo dana jasne ili možda prikrivene težnje i procese koji se javljaju u kulturi uopšte, kao i u društvu u celini. Naglasio je da je po njegovom sećanju to bio prvi put da se pojavila ćirilica na omotu nekog albuma, zatim da je na njemu prikazan polistavrion - što je zapravo izgled jedne svešteničke ili arhijerejske odeće i da se u stihovima "Odbrane" prvi put u jednoj pesmi srpske popularne muzike pojavljuje ime Gospodnje.

(Espreso / Rts)