OVU SRPSKU PORODICU JE EVROPSKI SUD SPASIO OD PRINUDNOG ISELJENJA: Pravna savetnica za Espreso SVE otkrila!

Za 5. jul je bilo zakazano rušenje kuće u kojoj živi porodica Š. na Ceraku, u beogradskoj opštini Čukarica.

Kako su naglasili iz Združene akcije Krov nad glavom, rešenje je doneto bez proveravanja da li u kući neko živi i bez prethodno pokrenutog postupka iseljenja.

U ime porodice Š., Inicijativa za ekonomska i socijalna prava – A11 pravdu je potražila izvan granica naše države. Obratili su se Evropskom sudu za ljudska prava, a pravna pobeda je stigla u pravi čas.

Naime, ovaj sud je u ponedeljak uveče Republici Srbiji izrekao privremenu meru kojom je zabranio sprovođenje prinudnog iseljenja porodice Š., koje je bilo zakazano za danas u 10 časova.

Porodica Š. stanuje u neuslovnom objektu bez vode i struje, a njihovo prebivalište prijavljeno je na adresu Centra za socijalni rad.

Nadležni gradski i opštinski organi uprave iseljenje zasnivaju na odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, pa se neuslovna baraka koja je jedini dom porodice, tretira kao bespravno izgrađeni objekat na javnoj površini, koji je potrebno srušiti.

M. Š. nije krio oduševljenje odlukom Evropskog suda za ljudska prava, a, kako je istakao za Espreso, najzaslužniji za tu pobedu su pravnici iz A11- Inicijative za ekonomska i socijalna prava.

- Advokat Marko iz A11 je zaslužan za to što je naš slučaj stigao do Evropskog suda, navodi Magoš.

Ovoj porodici, koja ima dvoje dece, od kojih je jedno maloletno, od novembra 2021. godine, kada je prvo iseljenje odloženo, nije ponuđen nikakav alternativni smeštaj.

Nadležne ustanove socijalne zaštite predložile su jedno "rešenje", odnosno razdvajanje porodice - smeštaj dece u Prihvatilište za decu.

Za roditelje je navedeno da se oni mogu smestiti u Prihvatilištu za odrasla i stara lica „ukoliko postoje kapaciteti“.

- Tada su u novembru želeli da nas isele, a to su sprečili ljudi iz Krova nad glavom i naše komšije. Mi ovde živimo 15 godina bez vode i struje. Jedinu opciju koju su nam ponudili jeste da nas vode u starački dom, a decu da nam oduzmu i odvedu u dom. Moja supruga ima 50 godina i nema potrebu za staračkim domom, a naša deca nemaju potrebu da ne žive sa nama, ističe M. za Espreso.

On kaže da je njegova porodica prvi put danas dobila novčanu socijalnu pomoć.

U čijim rukama je dalja sudbina porodice Š.?

Imajući u vidu da bi sprovođenje prinudnog iseljenja i razdvajanja porodice izazavalo nenadoknadivu štetu za porodicu Š., posebno u pogledu povrede člana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima, kojim je garantovana zaštita od nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, Evropski sud izrekao je privremenu meru, koja je na snazi do 15. jula ove godine.

Šta će se desiti sa ovom porodicom i njihovim jedinim domom nakon tog 15. jula i kako je slučaj porodice Š. iz Srbije dospeo do Evropskog suda za ljudska prava, pitali smo Nađu Marković, pravnu savetnicu ispred Inicijative A11.

- Kako ne bi došlo do razdvajanja porodice i da se porodica Š. ne bi našla na ulici, obratili smo se zahtevom za izricanje privremene mere Evropskom sudu za ljudska prava, kada su se iscrpeli svi domaći pravni lekovi, kao međunarodnoj instanci nadležnoj za povrede ljudskih prava, ističe pravna savetnica za Espreso i dodaje da su prethodno pokušali rešenje naći u okviru granica države.

- Već smo se obratili svim nadležnim institucijama i kako ili nismo dobili odgovore ili smo dobili poneki odgovor kako ovaj slučaj nije u nadležnosti konkretne institucije, obratili smo se Evropskom sudu za ljudska prava kao poslednjoj instanci, kaže naša sagovornica.

Privremenom merom slučaj se ne zatvara, a Inicijativa A 11 i Republika Srbija treba da dostave svoje odgovore na dodatna pitanja Suda.

- Samim tim što je zahtev za privremenu meru usvojen i iseljenje odloženo do 15. jula, govori o tome da je Sud prepoznao sistemske povrede ljudskih prava u ovom slučaju, odnosno povrede ljudskih prava najugorženijih u postupcima iseljenja. Do navedenog roka treba da se izjasnimo i mi i država, nakon čega će Sud odlučiti o daljem toku postupka i o mogućem produženju mere, ističe Nađa Marković.

Nađa je podsetila da ova porodica spada u kategoriju izuzetno ugroženih socijalnih grupa, jer žive na ivici siromaštva i iako već godinama ispunjavaju uslov za sticanje prava na novčanu socijalnu pomoć, ona im je odobrena tek u maju ove godine i predstavlja njihov jedini izvor prihoda.

Nađa navodi da je porodici naloženo rušenje objekta sa javne površine jer nije izgrađen u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i iako su se oni obraćali svim nadležnim institucijama povodom toga, njima nije ponuđen nikakav alternativni smeštaj, iako su organi uprave zakonski bili u obavezi da to učine.

"Potvrda sistemskih povreda prava građana i građanki"

Kako su ocenili iz Inicijative, ova još jedna privremena mera Evropskog suda za ljudska prava je potvrda sistemskih povreda prava građana i građanki koji su izloženi postupcima prinudnih iseljenja u Srbiji, posebno onih koji dolaze iz društveno najugroženijih kategorija građana

- S obzirom da se ovde radi o sistemskim povredama prava, i kako ovo nije jedini slučaj prinudnog iseljenja u kome je Evropski sud za ljudska prava odobrio zahtev za izricanje privremene mere, jasno je da se radi o ukorenjenom problemu, čije rešavanje može početi od toga što će nadležne vlasti pokazati da vode brigu o najugroženijim građanima, tako što će se najpre pridržavati svojih zakonskih obaveza, a ne doprinositi daljem kršenju prava već ugrožene i marginalizovane zajednice, objašnjava naša sagovornica.

Postupci iseljenja dubok su problem celog društva koji najviše pogađa njegovu osnovnu ćeliju - porodicu.

- Zbog sistemskih nedostataka u postupcima iseljenja, koje potvrđuje slučaj poput ovog, dolazi ne samo do stambene ugroženosti i produbljivanja siromaštva ljudi koji su pogođeni iseljenjem, jer im se ne obezbeđuje alternativan smeštaj, već se povrh toga, oni dovode i u poziciju razdvajanja porodice, zaključuje pravna savetnica Nađa Marković.

(Espreso)

.