NEZNANAC SA POKLONIMA ZAKUCAO NA VRATA STARIH I ZABORAVLJENIH: Priča o jednom Slaviši naučiće vas MNOGO (FOTO)
Foto: Topličke vesti

kapa dole!

NEZNANAC SA POKLONIMA ZAKUCAO NA VRATA STARIH I ZABORAVLJENIH: Priča o jednom Slaviši naučiće vas MNOGO (FOTO)

Ljudi iz srpskih sela bili su u neverici kada im je stigao nezvani gost - sa poklonima
Objavljeno:

Odlazimo od bake Stane i idemo kod Dejana Rackova, poznatijeg pod nadimkom Munja. Jedini mlad čovek koga smo odlučili da posetimo. Rođen je u Ratkovu, gde je živeo do Vojske. Kad se vratio nije imao gde da živi i došao je u Konjuvu, rodno selo svoje majke. Stara dedina kuća je bila prazna i on je u njoj započeo novi život. Oženio se i dobio dvoje dece. Ćerkica ide u treći razred a sin u predškolsko. Nismo imali pojma da mu je žena u porodilištu i da je juče dobio treće dete. Sada ima više dece nego celo selo. To je dovoljan razlog da mu se pomogne. Zatičemo ga u dvorištu kako nešto prenosi. Deca trčkaraju za njim. Čuje se vesela graja. Odmah se vidi da su srećni. Sirotinja, a smeju se, igraju, vesele…

Slaviša mu uručuje poklone. Uz namirnice tu su i slatkiši za decu. Čestitamo mu prinovu. Munji osmeh ne silazi sa lica. Deca su njegovo bogatstvo, pa ako se za nešto I pritrpi, ne mari.

U kolima Slaviša prepričava svoje utiske.

- Kod bake Stane san umalo zaplakao a kod Munje sam se toliko razvedrio da ne mogu da opišem. Toliko vedrine kod nekog čoveka odavno nisam video. Dečica mu se muvaju oko njega, trčkaraju, smeju se…lepota - prepričava svoj utisak Slaviša.

Baka na štakama

foto: Topličke vesti

Za kraj smo ostavili Jovanku Kuzmanović iz Perunike. Dolazimo do njene kuće na kraju sela. Stara letvara zna i za bolje dane. Zbog godina i nemoći starice da je koliko-toliko održava, kuća je dotrajala. Stare letve iskočile. Krov se naherio, tarabe oko kuće se iskrivile. Jedan pogled je dovoljan da se shvati ko i kako živi u njoj. Čim smo stali na kapiju je dotrčao pas i počeo da laje.

- Da zovemo, pitamo Tomu Đorđevića.

- Ne treba, kaže on, po lajanju psa Jovanka zna da su ispred kuće nepoznati ljudi. Izaćiće sama.

Prošlo je dobrih pet minuta dok se vrata nisu otvorila i na pragu se pojavljuje starica. Izlazi uz pomoć dve štake.

Prošlo je dobrih pet minuta dok se vrata nisu otvorila i na pragu se pojavljuje starica. Izlazi uz pomoć dve štake. Prevalila osamdesetu. Na glavi joj uredno vezana marama. Vunene čarape i opanci, kao i vuneni džemper, tačno oslikavaju kako je ova žena nekad živela, i kako danas živi. Gleda iznenađeno u njoj potpuno nepoznatog Slavišu, koji u rukama drži džak brašna. Tek kad kod kapije primeti Tomu Đorđevića na licu joj zaigra blagi osmeh. Njega poznaje, i bi joj lakše.

Slaviša joj objašnjava razloge posete. Sluša ga pažljivo ali ne razume. Ko to danas, potpuno nepoznat, donosi njoj sirotici namirnice. Osim ponekad, poslednjih godina, od Crvenog krsta, ona u svom životu ništa džabe nije dobila. Za sve je morala dobro da se pomući. Ili na njivi, ili na livadi, u šumi, štali… za svaki dinar morala je da prolije znoj, mnogo znoja.

Slaviša joj prepričava razgovor sa majkom. Tek tad shvata.

- Neka Bog da zdravlje tvojoj majci. Ona je srećna što ima takvom sina. Neka Bog da sreću i zdravlje tebi i tvojoj porodici-izgovara nekako svečano Jovanka, kao da je na molitvi.

- Želim ti bako da lepo provedeš Božić-pozdravlja se Slaviša nakon što smo joj uneli namirnice u kuću.

- I ti sinko, zajedno sa svojom majkom. Neka da Bog zdravlje svakom čoveku-otpozdravlja Jovanka.

Krećemo za Kuršumliju. Dobrih pet minuta niko ne progovara ni reč. I ja i Toma i Slaviša smo utonuli u neke svoje misli.

Tišinu prekida Slaviša:

- Ne znam da objasnim ali nekako se osećam lepo. Znam da nisam učinio mnogo, i da ova moja pomoć nije trajno rešenje, ali ipak sam učinio nešto, pomogao koliko sam mogao. Makar za Božić imaće sve što im treba.

Slavišina humanost pomogla je nekima da se osećaju, bolje, da uvide da nisu baš ostavljeni, zaboravljeni. Mnogo im znači što im je dobar čovek zakucao na vrata i poželeo im srećan praznik.

Naravno, i namirnice će im dobro doći, bar za neko vreme, a možda će se uskoro pojaviti neki drugi Slaviša, koji će potpuno iznenada zakucati na neka druga vrata. Neke druge Jovanke, Stane, Milkane su takođe same, nemoćne a bogami neke i gladne. Na žalost u kuršumlijskoj opštini ima ih puno.

(Espreso.co.rs / Topličke vesti)

counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.