"LAKA ZARADA" I NASLOVNE STRANE NE IDU BEZ MALTRETIRANJA I UCENA: Ima li izlaza iz krugova ELITNE PROSTITUCIJE?

Proteklih dana javnost je uzburkala vest da je grupa od gotovo 30 osoba - među kojima i pevačice, manekenke i učesnice rijaliti programa - uhapšena zbog prostitucije. Devojke koje su se time bavile uglavnom su prekršajno kažnjene i u postupku će imati status oštećenih. Istraživali smo da li je želja za materijalnim bogatstvom jedini put u ovaj svet prividnog glamura a iz kog, neretko, izlaza nema.

Za malo vremena mnogo novca i mnogo naslovnih strana. Ukratko to je opis pojave koja odavno ne iznenađuje javnost.

Tako su se i brojna poznata imena srpske estrade našla u takozvanim katalozima koji su, kako prenosi štampa, zaplenjeni od organizatora elitne prostitucije. Status klijenata toj vrsti prostitucije daje ime.

"Oni koji su potražioci i korisnici tih usluga, oni udaraju jedan kompletno karakterni pečat. Naravno tajkuni, svi oni koji raspolažu sa većim svotama novca i uticaja naravno, svi su oni uglavnom oženjeni muškarci, sa decom, sa ženama koje ne znaju naravno kako se oni to zabavljaju", objašnjava sociolog dr Zorica Mršević.

Motiv za ulazak žena u tu dobro organizovanu mrežu uvek je zarada. Često i dobrovoljno. Put neretko vodi i preko rijaliti programa.

Za sat ili noć naplaćuju, kako se navodi u medijima, i po više hiljada evra. Pitanje je, ocenjuju upućeni, koliko novca ostaje ženama jer najveći deo uzimaju makroi i posrednici, čak i kada su žene u tom poslu svojevoljno, a to nije uvek slučaj.

Hristina Piskulidis iz nevladine organizacije "Astra" objašnjava da se, na osnovu različitih istraživanja, i domaćih i međunarodnih, pretpostavlja da u prostituciji 70 do 80 odsto osoba nije tu svojom voljom.

"Dinar da uđe, dva da izađe", ali to često nije moguće

To znači da su, kaže, one automatski žrtve trgovine ljudima.

"One su svakako ugrožene kako od strane klijenata jer oni apsolutno mogu da bukvalno rade šta hoće, ali tako i od strane ljudi koji ih podvode, a te vrste ucena mogu da budu fizičko kažnjavanje, psihološko maltretiranje", dodaje Hristina Piskulidis.

Često su, navodi, žene ucenjene da će neki njihovi eksplicitni materijali biti objavljeni.

Prema rečima sociologa Zorice Mršević, u slučaju da žene žele da prestanu da se bave prostitucijom, pa i elitnom, dešava se da budu tretirane poput odbeglog roba.

"Karakter potražioca i korisnika usluga ne menja ceo taj ambijent. Ona će danas biti elitna prostitutka, sutra će, ako pokazuje neposlušnost svojim gazdama, makroima, završiti na železničkoj stanici, a preksutra će je prodati na Bliski istok. To su samo faze jednog te istog nasilja", navodi Mršević.

Tu situaciju poredi sa izrekom "dala baba dinar da uđe u kolo, a dva da izađe".

"Mislim da se teško izlazi iz toga, možda i nemoguće, jer onaj ko to organizuje, eksploatiše lepo zarađuje i njemu ne ide u račun da sada njemu neko kaže, dobro sad smo završili posao", kaže Zorica Mršević.

Pružanje seksualnih usluga za novac tretira se kao prekršaj, a organizovanje kao krivično delo. Uz novčanu, zaprećena kazna je od šest meseci do pet godina zatvora.

I korisnici usluga mogu biti prekršajno kažnjeni, ali nije poznato da li se to i događa.

( Espreso / Rts )