NA DANAŠNJI DAN HITLER JE BOMBARDOVAO SRBIJU: Kosančićev venac i danas miriše na genocid!

Pre 81 godine, plavo nebo iznad Beograda prekrili su avioni nacističke Nemačke. U četiri naleta, 484 nemačka bombardera zasula su prestonicu Kraljevine Jugoslavije sa 440 tona bombi. Tog prvog dana rata izvršen je i kulturni genocid nad jednim narodom – razorena je Narodna biblioteka. Tog jutra u 6.30, 234 bombardera i 120 lovaca napali su Beograd. Većina žitelja jugoslovenske prestonice zatečena je na spavanju, jer je bila nedelja. Odluku da se Beograd razori 27. marta doneo je lično Adolf Hitler, razjaren vestima o demonstracijama protiv potpisivanja Trojnog pakta i o rušenju vlade Cvetković–Maček.

Naime, pod sve žešćim pritiskom fašističke Nemačke, vlada Cvetković–Maček je 25. marta 1941. godine, u bečkom dvorcu Belvedere, potpisala protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu (Nemačka, Italija, Japan). Svoje nezadovoljstvo tim činom, slobodarski i ponosni narod izrazio je masovnim demonstracijama u svim gradovima, pa i manjim sreskim mestima, 27. marta 1941. godine.

Rodoljubiva grupa oficira istoga dana izvršila je puč, zbacila vladu Cvetković–Maček i namesništvo, ustoličila maloletnog kralja Petra II Karađorđevića i obrazovala novu vladu, sa predsednikom generalom Dušanom Simovićemu. Iznenađen razvojem situacije, Hitler je na hitno održanoj konferenciji sa svojim generalima, 28. marta 1941. godine, doneo odluku o napadu na Jugoslaviju, s ciljem da je razbije i uništi kao državu. Odluka je poznata pod šifrom “Poduhvat 25”.

Izvršenje zadatka povereno je 4. vazdušnoj floti pod komandom general-pukovnika Aleksandra Lera, a operacija uništenja Beograda nosila je naziv "Strašni sud" (Strafgericht).

Jugoslovensko nebo branio Šesti lovački puk

Jugoslovensku prestonicu su od najezde jata Hitlerovih “flug-cojg” formacija branili elitni Šesti lovački puk i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd. Napadačima su naneli znatne gubitke, ali u toj neravnopravnoj borbi, uprkos srčanosti naše vojske, pobedu je odnela fašistička sila. U prvim vazdušnim borbama 6. aprila poginula su dvojica, a ranjeno je šest jugoslovenskih pilota.

Tim napadom Jugoslavija je uvučena u Drugi svetski rat, iako su jugoslovenske vlade, i pre i posle puča, svim mogućim sredstvima nastojale da to izbegnu. Nemačka i njene saveznice, Italija, Bugarska i Mađarska, napale su Kraljevinu Jugoslaviju bez objave rata. Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, a najčešće spominjana brojka ubijenih civila je 2.274. Nemačke procene ukazivale su da je žrtava bombardovanja bilo između 1.500 i 1.700, dok je premijer Engleske Vinston Čerčil za Radio London izjavio da su Nemci usmrtili skoro 12.000 duša.

Zapaljive bombe na hram pisane reči na Kosančićevom vencu

Već u prvom, od ukupno četiri talasa bombardovanja, tog dana stradala je zgrada broj 14 na Kosančićevom vencu, tadašnja Narodna biblioteka Srbije. Zgrada je pogođena zapaljivim bombama u 16 časova. Požar je trajao nekoliko dana, a prema rečima stanovnika koji su živeli u okolini, ruševine su se pušile mesecima.

U zvaničnom nemačkom dokumentu koji se odnosi na bombardovanje Beograda, predočenom na posleratnom suđenju, Narodna biblioteka je označena kao jedan od prvih ciljeva.

- Znači, akcija Aleksandra Lera, komandanta nemačkih trupa, nije bila ni slučajna ni neželjena, već namerna, osmišljena s poražavajućim rezultatom, potpunim nestankom nacionalne biblioteke - navela je prof. dr Aleksandra Vraneš u spisu "Narodna biblioteka Srbije u ratnim godinama (1941-1944)". Inače, u prvom istražnom iskazu, datom oficirima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije sredinom maja 1945. u mestu Kupinec kod Zagreba, general Ler je naglasio da mu je lično Adolf Hitler izdao naređenje za potpuno razaranje Beograda.

"U prvom naletu trebalo je da srušimo Narodnu biblioteku, pa tek onda ono što je za nas vojnički bilo interesantno”, naglasio je Ler. Na pitanje jugoslovenskih oficira zašto baš Narodnu biblioteku, odgovorio je: "Zato što je u toj ustanovi sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda."

Izgorelo 350.000 knjiga

U požaru je izgoreo fond biblioteke od oko 350.000 knjiga. Biblioteka je imala i zbirke turskih rukopisa, starih štampanih knjiga od 15. do 17. veka, starih karata, gravira, slika, novina... Osim toga, u njoj su bile sabrane sve knjige štampane u Srbiji od 1832. godine, kao i one štampane u susednim zemljama, ali i kompletne biblioteke Vuka Stefanovića Karadžića, Lukijana Mušickog, Đure Daničića, P. M. Šafarika i drugih. Ono što i dalje intrigira javnost kada je reč o bombardovanju duhovnog i kuturnog hrama je kako to da su knjige, iako je prvobitno planirano da budu izmeštene, ipak ostavljene u zgradi biblioteke. I dalje se polemiše o tome da li je neko odgovoran za to što su "duhovna deca" jedne nacije pretvorena u pepeo.

Naime, već posle potpisivanja Trojnog pakta, očekujući ratno stanje, bio je spreman plan izmeštanja nacionalnog književnog blaga. Biblioteka je bila spakovana u 150 sanduka, rukopisi posebno u 38 sanduka, a stari časopisi u 22 sanduka.

Međutim, tadašnje Ministarstvo prosvete zabranilo je 3. aprila evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, pa i Narodne biblioteke, ali je naredilo da se sve dragocenosti sklone u podrum, što je i učinjeno. Čuvena izjava tadašnjeg ministra kulture Miloša Trifunovića: “Metite u podrume! Zbrinite kako znate”, i danas je potpuno neshvatljiva, a upravo toj rečenici istoričar Dejan Ristić je posvetio deo knjige “Kuća nesagorivih reči”, čime je, kako je svojevremeno naveo, želeo da otgrne imena onih koji su svojim nečinjenjem, kako u miru tako iI ratu, doprineli uništenju Narodne biblioteke. Knjige su, kao što je i naređeno, odnete u podrum, a on je zatrpan peskom.

Požar niko nije gasio

U opštoj panici i metežu, zgradu Biblioteke niko nije gasio, a navodno su neki od nadležnih pobegli iz Beograda. Pa ipak, istraživanje Komisije za utvrđivanje uzroka propasti Narodne biblioteke, kojoj su pismene izveštaje podneli upravnik Narodne biblioteke Dragoslav Ilić, činovnik Đorđe Radojičić, inspektor Ministarstva prosvete inž. Radoslav Todorović, prof. Bogoslovskog fakulteta dr Radoslav Grujić, drugi službenici Biblioteke i očevici požara, imalo je, očigledno, cilj, zadat od okupatorskih vlasti, da se krivica za stradanje srpske kulturne baštine svede u okvire domaće neodgovornosti.

U takozvanim UDK tablicama prof. dr Aleksandre Vraneš stoji da se bombardovanje skoro posmatra kao neminovnost, zanemaruje se svesnost zločinačkog akta uništenja nacionalnog sećanja, pa se u izveštaju predsednika Komisije dr Grgura Jakšića, sekretara D. Vojnovića i članova dr J.V. Drajinca i dr Čremošnika krivica rangira, na prvom mestu, od državne vlasti koja za biblioteku nije obezbedila modernu zgradu sa betoniranim trezorima, preko odluke Ministarstva prosvete, do sticaja nepovoljnih okolnosti zbog kojih odgovorna lica i službenici Biblioteke nisu mogli da spasu njene fondove.

I posle svega, krater na Kosančićevom vencu stoji i dan-danas. Podseća na rat, genocid...

Postoji plan za ponovno podizanje zgrade Narodne biblioteke, ali se s tim kasni. Kašnjenju sa usvajanjem izmena plana detaljne regulacije, od kojeg zavise i proširenje Fakulteta primenjenih umetnosti, izgradnja zgrade za „Kolo” na mestu bivše Đumrukane, Gradske galerije..., kumovala je pandemija kovida 19, ali i nezadovoljstvo javnosti koja se usprotivila drastičnom povećanju kvadrature stambenog prostora na dvema lokacijama na Kosančiću.

(Espreso / 24sedam)