DA LI DA OBIJEM BANKU ILI DA OSNUJEM STRANKU? Ako želite da se pošteno ISMEJETE, pročitajte MINIMAKSOVE AFORIZME!

Milovan Ilić, poznatiji kao Minimaks, rođen je 5. novembra 1938. u Lipnici, kod Kragujevca. Osnovnu i srednju školu završio je u Kragujevcu. Nesvršeni je student beogradskog Pravnog fakulteta. Počeo je da radi u listu „Jež“, a 1960. je prešao u Radio Beograd.

Postao je poznat kao voditelj radio programa „Minimaks“. Ovaj program se emitovao, na „Radio Beogradu“, sedamdesetih godina prošlog veka subotom pre podne od 8 do 12 sati. „Minimaks“ je bila jedna od prvih emisija u kojoj je bilo dosta zabavne muzike, a njegova krilatica iz najave emisije je bila „minimum govora maksimum muzike“. Bio je jedan od prvih nekonvencionalnih voditelja koji je pored klasične najave ubacivao viceve, doskočice i džinglove.

Sa emisijama „Sutra je petak“ i „Tačno u podne“, poznatijom pod nazivom „Tup-tup“, koju je vodio 22 godine, postigao je veliki uspeh. Nakon ukidanja nekih njegovih radio emisija, karijeru nastavlja na Radio-televiziji Srbije, gde je vodio emisiju „Od glave do pete“.

Kada je i ona ukinuta, od 1990. godine jedno vreme na TV Politika vodio je zabavnu emisiju pod nazivom „Minimaksovizija“. Svoje emisije („Minimaksovizija“, „Maksovizija“, „Nedelja kod Minimaksa“ i „Fonto“) radio je za TV Pink i Palmu.

Autor je nekoliko knjiga aforizama i pesama, kao i mnogobrojnih kolumni u raznim listovima. Prve dve knjige aforizama koje je napisao su „Sitna razmišljanja“ (1967) i „Iz malog mozga“ (1988).

Izdvojili smo za vas neke od najpoznatijih:

- Ne znam da li će nas Evropa primiti, ali Afrika nas je već stavila na listu čekanja.

- Godišnjica Kosovske bitke biće proslavljena čim se bitka završi.

- Rad je stvorio čoveka, a čovek - Praznik rada.

- Rekli smo istorijsko NE. Možda bismo rekli još nešto da smo znali strane jezike.

- Vešt komunista od dva crvena kartona napravi partijsku knjižicu.

- Mi smo mala i siromašna zemlja: nama su i kraljevi na privremenom radu u inostranstvu.

- Primiće nas na Evropsko tržište čim popravimo kantar.

- U odnosu na međuljudske odnose, hrana nam i nije mnogo zatrovana.

- Dok su ostali pratili modne trendove, mi smo decenijama nosili jedno te isto - štafetu.

- Da je živ, Dostojevski bi se opredelio za malu privredu: otvorio bi fabriku - idiota.

- Otkako gladuju, Srbi su siti svega.

- Ovoliki neuspesi. Pa, to još nikome nije uspelo!

- Ono što nam nisu mogli Hitler i Staljin, postigli smo sami.

- Više se ne smatram Srbinom. A ni manje.

- Bliski istok nam je, na žalost, sve bliži.

- Srbi žele da žive u jednoj državi. Švedskoj, recimo.

- Razvili smo jedra. Još samo da nabavimo brod i more.

- U početku beše Tito, a na kraju - Titanik.

- Naša zemlja sve više liči na zajednicu. Prvobitnu.

- Gledam šta se radi oko mene... Ništa se ne radi.

- Evropo, ne možeš ti toliko da se ujediniš koliko mi možemo da se razjedinimo.

- Bili smo zemlja čuda: sad smo samo čudo.

- U pravu ste, mada bi logičnije bilo da ste u zatvoru.

- Nije tragično što smo u blatu do guše, već što smo iskaljali nove opanke.

- Slepo smo ga sledili. Kad smo otvorili oči - sledili smo se.

- Čoveku su bile potrebne noge sve dok nije izmišljen daljinski upravljač.

- Nije istina da mi radimo jedni protiv drugih: mi smo lenštine.

- Vidimo mi da je to prst sudbine. Videli bismo još bolje da nam ga niste gurnuli u oko.

- Dilema: da li da obijem banku ili da osnujem stranku?!

- Mi smo otvorena zemlja: nama su i lopovi na slobodi.

- Čim nabavimo štake, izaći ćemo na svetsku pozornicu.

- Svaki narod ima vođu kakvog je zaslužio.

- Šta li smo mi Bogu zgrešili?

- U zemlji u kojoj nadvlada životinjski nagon bajke postaju basne.

(Espreso)