JEDAN MANASTIR U SRBIJI KRIJE IZVOR SA ISCELJITELJSKIM MOĆIMA: Mnogi su se baš na njemu izlečili (VIDEO)

Manastir Stjenik podno planine Jelice, nedaleko od Čačka, krije neprikosnoveno blago. Osim moštiju Svetog Jovana Stjeničkog, u vlasništvu ovog manastira koji se nalazi u selu Banjica, a koji slavi današnji praznik Ivanjdan, je i jedan izvor koji ima isceliteljske moći.

Put do ove svetinje nije nimalo lak. Umetnost je da se na putu mimoiđu dva vozila. I, taman kad pomislite da dalje nema, da ste zalutali, počinju da se naziru tragovi života… Oni su ovde začeti zahvaljujući braći Mrnjavčević, koju su ovo skromno zdanje podigli pre Maričke bitke i posvetili ga Jovanu Krstitelju, piše Telegraf.

Manastir već 13 godina održava otac Pajsije, sa još par ljudi. Žive isposničkim životom. Jedu gljive, sakupljaju biljke, i piju lekovitu vodu.

Naime, ispod Jeličinih stena, gde je i crkva u kojoj se čuvaju mošti sveca kog su Turci posekli 1802. godine, izvire i vrelo Svetinja koje ima isceliteljske moći.

Veruje se da su zahvaljujući ovom izvoru-svetinji, mnogi progledali, izbegli operacije…

Gordana Stevanović iz sela Banjica samo je jedna od njih. Ona je pre 20 godina imala infarkt nakon kog je usledila ugradnja tri bajpasa. Posle 15 godina trebalo da se uradi njihova revaskularizacija jer joj je glavna aorta ka srcu bila zapušena.

Međutim, molitva, post, pričešće, izvor dovelo je do stvaranja prirodnih bajpaseva.

Prema njenim rečima, spas u ovom izvoru pronašla je i jedna učiteljica, danas starica u penziji, koja se rodila slepa.

“Tata i mama su je svake godine o Ivanjdanu dovodili. Umivala se tom svetom vodom. Šeste godine kada se umila i došla u portu ovde, videla je šarenilo ljudi. Progledala je. Spas je ovde pronašla i moja drugarica iz Beograda. Imala je rak štitne žlezde, trebalo je da se operiše, a posle sedam dana su joj analize bile dobre. Operacija joj više nije bila potrebna”, priča Gordana i dodaje da je voda sa izvora Svetinja pogotovo dobra za oči, i kožne bolesti.

U ovaj manastir, koji pripada Eparhiji žičkoj Srpske pravoslavne crkve, narod, koji za njega zna dolazi iako je dosta udaljen. Puta i nakpljice znoja ne žale za jedno umivanje, flašicu vode i jednu upaljenu sveću.

(Espreso/Beograd.in)