"ČIKO, JA TEBE GLEDAM SA NEBA!" Bolni stihovi podsećaju na STRADANJE TROGODIŠNJE MILICE U NATO BOMBARDOVANJU

Između 9.30 i 10 časova uveče, 17. aprila 1999. godine, trogodišnja Milica bila je pogođena fragmentom bombe, dok je bila u kupatilu na drugom spratu svoje kuće u Ulici Dimitrija Lazarevića Raše broj 8, u Batajnici, predgrađu Beograda.

Kuća je bila udaljena oko jedan kilometar od nekadašnjeg aerodroma Batajnica, koji je više puta bio meta NATO-a u toku napada na Jugoslaviju, koji je trajao od marta do juna 1999. godine.

Mala Milica je ubijena dok je sedela na noši, majka Dušica joj je za to vreme spremala postelju. Devojčica je umesto u svoj krevet, koji joj je majka s ljubavlju spremala, otišla na večni počinak.

Trogodišnja Milica je jedno od 89 dece koja su nastradala u toku NATO agresije.

Spomenik devojčici stradaloj u NATO bombardovanju 1999. godine nalazi se u Tašmajdanskom parku u Beogradu, a nedavno je njena bista bila na meti vandala, ali je vraćena na mesto.

Slučaj tragične smrti male Milice pokrenuo je inicijativu u nekim delovima srpske javnosti da Srpska pravoslavna crkva kanonizuje Milicu Rakić kao svetu. U manastiru Tvrdoš, koji se nalazi blizu grada Trebinje, u Republici Srpskoj je još 2004. godine rađena freska Milice Rakić, na kojoj se nalazi opis nje kao novomučenice, kao i u manastirskoj crkvi manastira Tresije na Kosmaju i u manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice u Beogradu.

Pesma za svu decu stradalu u NATO bombardovanju

Srpski pesnik Dobrica Erić je u znak sećanja na Milicu Rakić i svu decu stradalu u NATO bombardovanju 1999. godine napisao pesmu.

Tokom 78 dana bombardovanja naše zemlje, NATO projektili su ubili 89 mališana. Najmlađa Bojana Tošović imala je samo 11 meseci kada je poginula u zagljaju svog oca.

Ova je pesma tu da nas opominje, da se nikad ne zaboravi i ne ponovi!

Čiko ja tebe gledam s neba

Čiko, ja tebe gledam s neba

I vidim te kao na slici

Čiko, ja sam onaj cvet-beba

Koji si ubrao u Batajnici.

Ja sam bila ona mala

Milica, što je zadremala

U maminom zagrljaju

A probudila se u raju.

Sad nisam ona bulka rumena

Već beli anđelak one bulke

Što gleda svoje najdraže s neba

I vidi tebe... i tvoje ruke.

Moj tata se sada brije

A moja mama pegla pelene

Ja ih vidim i žao mi je

Što ne vide i oni mene.

Eno i moje roze noše

I lutke što se smešila na me

Kad su tvoje zle tice došle

I otele me od moje mame.

Sada sam se ovde popela

S nekom dečicom nepoznatom

Ali bih mnogo više volela

Da sam dole, s mamom i tatom.

Da ti kažem još samo ovo

Pa idi i zaboravi me

Mama će da me rodi ponovo

I daće mi još lepše ime!

(Espreso / Blic)