"E, OVO JE SRBIJA": Ovaj snimak deli se godinama, dan kad je ASKA POBEDILA VUKA! (VIDEO)

Trg republike u Beogradu oduvek je bio mesto na kojem su Beograđani punili, da bi slavili i prkosili. Upravo je taj plato bio svedok moderne verzije Andrićeve pripovetke "Aska i vuk", kada su 1999. godine, na hiljade građana tokom NATO agresije prkosili "vukovima", odnosno, projektilima i bombama koji su padali sa neba 78 dana na tlu čitave Savezne Republike Jugoslavije.

Plešući, pevajući, frenetično uzvikivajući parole protiv NATO pakta i tadašnjih funcionera koji su dali zeleno svetlo za bombardovanje SRJ nekoliko hiljada Beograđana je gotovo svakodnevno držalo prkosne žurke dok su ih sa bine zabavljali poznati muzičari tadašnje muzičke scene SRJ.

Jedan od onih koji je napravio najbolju žurku na otvorenom, bio je Inspektor Blaža, koji je žargosnki rečeno, bacio na hiljade građana Beograda u trans, kako svojim, tako izvođenjem tuđih pesama.

Dok je trajao njegov nastup, masa ljudi je skandirala protiv bombardovanja, čelnika NATO pakta, ali i predsednika i funkcionera država koje su odobrile bombadorvanje SRJ. Poveden atmosferom u publici, Blaža je u stilu rokstara, kao da nastupa na Vembliju pred 120.000 ljudi po lepom prolećnom danu, a ne u centru Beograda, na Trgu republike, države koju baš u tom trenutku nadleću neprijateljski avioni i po njenom nebu, krstare navođeni projektili, u svom maniru, sišao među ljude gde je, čini se makar, još žustrije zapevao.

Među običnim, malim svetom, svih generacija, mogli su se videli i poznati glumci, pevači, umetnici, sportisti, svi ujedinjeni pod jednim natpisom "target", odnosno, metom crno bele boje koji je postao simbol i pokazatelj kako u tom bezočnom cilju nema razlike, već da smo svi isti.

Nastupe nisu prekidale ni sirene za vazdušnu opasnost, naprotiv, tada su, makar se čini sa ove distance, građani bili još rešeniji u svojoj želji da pokažu prkos i inat NATO paktu. Đuskalo se i na mostovima, i to ne samo u Beogradu, već širom nekadašnje SRJ.

Baš kao u Andrićevoj priči, Aska, odnosno, narod, pokazivao je inat jačem i snažnijem neprijatelju, koji je iz vazduha i sa brodovao, slao projektile po gradovima nekadašnje zemlje.

Nekom će možda slike Beograda iz 1999. godine, izgledati čudno, možda i bizarno. Ali, samo mi kojih smo tih dana imali 10, 15, 25, 30, 50, 80 godina, znamo koliko je taj prkos značio.

Strah je postojao, niko od nas nije bio siguran, jer pametne bombe nisu niti će ikada postojati, država u kojoj smo živeli svakodnevno je na najstršnije načine gubila ljude. Na neki čudan način, ta kombinacija prkosa je nadjačavala strah u onim trenucima kada se začuje sirena za vazdušnu opasnost.

(Espreso / Blic)